У својој поуци, Епископ Јован је рекао: “Овај храм крстом добија своју круну, јер је крст красота, украс, сила и знамење. Браћо и сестре, крст је знак коме ми припадамо. Зато сваки човек, који се хришћанином зове, потребно је да се крсти крстом Христовим и тада да призове његову силу и дејство. Овај храм који се овде гради, сведочиће да ова генерација није заборавила Свете жртве које су овде дате. Није заборавила малу и безгрешну децу, која је овде изгубила живот. Због тога народ са разлогом ово место зове Светиња, јер је овде много живота дато и однето. Ти животи нису пали зато што су некоме нешто отимали, преоравали или прекопавали, већ само зато што су се звали православним српским хришћанима. Због тога овај храм и крст, који смо сада осветили, ако ништа друго, подсећаће народ који овуда пролази да се осени крсним знамењем. То значи да ће се тим крштењем призвати сви млади мученици који су пострадали. Место где стојимо јесте крвљу заливено. Искрено се радујем што смо после толико времена, иако смо имали жељу и вољу да пре урадимо, поставили крст на овај храм. Благодарим свима вама и вашем свештенику Милану што сте свесни овога места и светиње. Када год пролазим овде, никада се није десило да није било некаквих радова. Нека би нам Господ и сви Свети помогли да се одржимо као народ вере, без обзира на невоље и искушења која имамо. Људи који су овде пострадали нису поклекли, јер су знали да ће бити живи ако свој живот дају за другога. Они су живот дали за нас и због тога им ми подижемо знамење у њихову част. Нека сте срећни и Богом благословени и нека вас сви Свети Божији угодници чувају и прате кроз живот”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Лазар Марјановић