У петак, 28. августа 2020. године, Саборни храм Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу свечано је прославио своју небеску заштитницу. Празник Успења јесте празник у којем се Православна Црква молитвено сећа земаљског живота Дјеве Марије, Њене смрти коју назива “Успењем”, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства.

Поред многих духовних светковина у православним светињама у славу Бога Тројичног, овде у Крагујевцу, у првопрестолном граду слободне Србије, благословом првојерарха Епархије шумадијске Његовог Преосвештенства Епископа Јована, братство Саборног храма, уз свесрдну помоћ Скупштине града Крагујевца и Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, организовало је једанаесте по реду Великогоспојинске духовне свечаности.

Славска радост почела је свечаним празничним бденијем, 27. августа, које је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоустог, протојереја Синише Раденковића, старешине храма у Ивањици (Епархија жичка) и братства Саборног храма. Предивне речи тропара празника, испуњавале су простор храма, душе и срца верног народа: “Родивши, дјевство си сачувала, уснувши свет ниси оставила Богородице; прешла си у живот, будући Мати Живота и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше”.

На дан славе, 28. августа, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око свог Епископа. Свечану Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенства града Крагујевца. Својим слаткопојем мешовити хор Саборног храма улепшао је Свету Литургију.

По прочитаном јевађелском зачалу, Епископ Јован је честитао славу братству и верном народу кроз речи молитве и благодарења: “Замолимо Пресвету Богородицу да се она моли за нас, штити и води и да нам буде заштитница, заступница и путеводитељица. Радујем се душом што вас данас видим сабране око овог Саборног храма, који је заправо сабирни храм свих храмова наше епархије. Радујем се што се данас дошли да прославимо Ону која је славнија, већа и узвишенија од херувима и серафима, а управо је данашњи празник њеном Успењу посвећен. Такође, радујем се што овде данас видим локалну управу и скоро све структуре града Крагујевца, што, нажалост, нисмо имали прилике да видимо једно време. Но, радујем се доласку свих вас и молим се Пресветој Богородици да свима нама она буде Помоћница и благослови сваки наш корак у животу. Желим да нас Богородица прати у сваком кораку нашег живота, као што мајка прати своју децу. Мајка Божија ће нас пратити уколико будемо у вери и будемо следили њен живот”. Затим, говорећи о значају улоге Мајке Божије у домостроју спасења, владика је њу описао као мост којим је Господ дошао на земљу да просвети и освети човека: “Господ је исто тако и узишао на небо, али је оставио себе на земљи у лику Цркве Божије. Такав треба и наш пут да буде, јер смо и ми са неба. Тај пут нам је показала Мајка Божија. Она је свела Бога међу људе, како би он постао један од нас поставши нам пријатељ”. Надовезујући се на ову мисао, епископ је подсетио да Црква Христова свакога од нас непрестано призива себи: “Браћо и сестре, непрестано нас призива наш морални закон и зато не смемо да се оглушимо о тај зов. Ако не слушамо зов Божији, Мајке Божије и Цркве, слушаћемо зов других који нам не желе добро, а тако ни спасење. Нека нам овај празник остане у дубоком сећању да добро чинимо, живимо поштено и ваљано, да се молимо за добро и своје и наших ближњих, суседа и свих људи знаних и незнаних. Тако ћемо се најбоље одужити Мајци Божијој, јер је она овде невидљиво са нама исто као и Господ Исус Христос. Она је у нашим домовима, уколико у њима славимо Бога и њему се молимо”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

После свечане литије око Саборног храма коју је предводио Преосвећени Владика са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ и свечаним славским ручком, које је припремљено и уприличено трудом братства Саборног храма.

У поподневним часовима у порти Саборног храма, са почетком у 18 часова, организовано је Великогоспојинско вече, уз присуство Преосвећеног Владике Јована. Овогодишњи програм Госпојинских свечаности, прилагођен је тренутној здравственој ситуацији у Србији и свету, како бисмо здравствене ризике свели на минимум, и како бисмо друштву били пример одговорног хришћанског понашања, у овим и оваквим околностима. Тема једанаестих Госпојинских свечаности је: “Богородице, рођењем Твога Сина Господа Исуса Христа, рођена је Црква”. Потребно је истаћи да су од 22. јула ове године, Госпојинске свечаности проглашене сталном манифестацијом у области културе, од значаја за град Крагујевац. Госпојинске свечаности су и једина манифестација организована ове године у Крагујевцу.

Академију је отворио др Немања Девић, истраживач-сарадник Института за савремену историју, беседом о Пресветој Богородици. Након професора Девића, уследио је наступ Мешовитог хора храма Успења Пресвете Богородице, под руководством свештеника Драгослава Милована, који су овом приликом извели три композиције. По завршетку музичких тачака, модератор програма господин Предраг Обровић је говорио о значају обновљења Српске Патријаршије, након Првог светског рата, будући да се ове године навршава сто година од тог догађаја: “На Велику Госпојину, 28. августа 1924. године, патријарх Димитрије је у Пећкој патријаршији уведен у трон древних српских архиепископа и патријараха, да би на тај начин била “обновљена стара слава и торжество” Српске Цркве. Увођење патријарха у престо извршио је лично краљ Александар, док је Краљевску повељу о пећкој интронизацији, прочитао председник владе Љубомир Давидовић. На крају свечаности, краљ Александар је уручио патријарху Димитрију панагију са ликом првог српског архиепископа Светог Саве. Ту панагију носиће сви будући српски патријарси”. Надовезујући се на лик и дело Светог Саве, глумац Аврам Цветковић је казивао стихове о Светом Сави, монаха Тадије – како је себе потписивао Свети владика Николај Велимировић. Након тога, уследио је сплет народних кола које је извело КУД Абрашевић из Крагујевца, као и песма “Крај потока бистре воде” у извођењу госпођице Катарине Богдановић. По окончању игара, глумац Аврам Цветковић је казивао стихове песме “Студенице света” игумана студеничког Василија Домановића. Затим су опет уследила извођења народих кола, као и песме “Све док је твога благог ока” и “Иду путем двоје, не говоре”, у извођењу Александре Продановић и Катарине Богдановић. Затим је глумац Аврам говорио “Вапај Срба са Косова и Метохије”, владике Атанасија Јевтића. Програм је закључен наступима Центра за неговање традиционалне културе “Абрашевић”.