Његовом Преосвештенству су саслуживали свештеници: Архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, Архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, протојереј-ставрофор Синиша Марковић, протојереј Саша Антонијевић, јереј Гојко Марковић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Недељко Дикић.

За певницом су појали “Србски православни појци” из Београда, а чтецирали су г. Марко Гаљак и г. Марко Нешић.

После прочитаног Јеванђеља Владика Јован је честитао празник братству храма и свим парохијанима овога храма, обративши им се надахнутом беседом: “Помаже Вам Бог браћо и сестре! Срећан дан и празник Светог мученика и исцелитеља Пантелејмона кога овај храм слави и прославља и кога прослављамо и ми данас овде који смо сабрани. Где смо дошли, браћо и сестре, да се прво помолимо Богу. Јер нам треба помоћ Божија, али нам треба и помоћ светитеља Божијих, међу којима је управо Свети великомученик и исцелитељ Пантелејмон. Црква га заиста с правом назива исцелитељем, јер он је ицељивао не својом силом не својом моћи, знањем и лекарским вештинама, колико је исцељивао благодаћу Божијом, силом Божијом, помоћу Божијом. А нама је увек, а чини ми се данас више него икад, итекако потребно да тражимо исцељење, да тражимо оздрављење и душе и тела јер смо уистину оболели и душевно и телесно.

Оболела нам је душа, браћо и сестре, а кад душа оболи онда оболи и тело.

А душа на првом месту оболи, браћо и сестре, код човека, кад у човека уђе безверје или маловерје. Све док човек има веру у Бога и живи по тој вери, он је духовно здрав. Чим нестане или се умањи вера, онда човек почиње да клеца, јер губи ону основну нит која га држи или боље речено која га придржава за свемоћну руку Божију. Зато настају невоље, зато настају и духовне и телесне болести, на првом месту духовне. Дух је тај који носи човеково тело, онда ће заиста брзо и тело да оболи. А кад је у човеку Божији дух здрав, онда ће лакше да носи и тегобе и невоље овога света, па и здравствене невоље. Али кад ослаби вера, понављам и себи и Вама, онда се у човека усељава маловерје, а са маловерјем се усељава и гордост и сујета, и онда човек мења веру за гордост и сујету, често и несвесно. Јер нема вере да га уздиже да га храбри, као што рекох”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Даље у беседи Владика је рекао да је ситуација озбиљна, али да не треба и у тој ситуацији да заборављамо Бога, лични контакт, то јест заједницу у Христу, јер битно је да својој души не наудимо.

После опхода око храма Владика Јован је осветио славска знамења и пресекао славски колач. Домаћин славе је био г. Бараћ Драгојле са породицом.

По завршетку Литургије Владика је дао благослов и смернице г. Милошу Рашком за даље иконописање храма. После духовне радости братство храма је спремило трпезу љубави за све присутне.

Недељко Дикић, ђакон