Литургијским појањем су одговарали г. Немања Старовлах, г. Данијел Цветковић и г. Илија Арсенијевић.

Литургијско учешће у прослави празника је, уз верни народ, узело и монаштво манастира Драче, Каленића, Благовештења, Ралетинца, Вољавче, Грнчарице и Липара.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић је у беседи подвукао значај хришћанског одговора на искушења, која су нам дата да бисмо открили циљ нашег живота. Оно што ми, хришћани исповедамо је да наш живот, који је највећи дар од Бога, има свој циљ у обожењу. Сви смо створени да будемо свети, да будемо синови Божији. Вазнесење Сина Божијег у наручје Очево нам показује да и ми треба тамо да будемо. Искушења која на том путу стоје су изван наше воље, али не и наш одговор на њих. Основни хришћански став не треба да буде страх, него благодарење Богу на свему, иако је понекад тешко разумети да су сви путеви Господњи милост. Наша служба је евхаристија или благодарење. Благодарење најбоље изражавамо кроз крст, који се и Светом цару Константину појавио као одговор у тешком искушењу – овим побеђуј! А крст значи смиреност, подношење искушења са вером и надом на Васкрсење.

После Литургије служен је четрдесетодневни парастос монахињи Ани, о чијем је монашком лику говорио архимандрит Алексеј, духовник сестринства манастира Дивостин, указујући на значај наше молитве за уснуле у Господу, као и њихове за нас и позивајући да наша туга увек буде са надом на Васкрсење и сусрет са њима.

Након Литургије и парастоса приређена је трпеза љубави.