Чтецирао је Милан Михаиловић.

Појали су свештеници Бранимир Товиловић, Никола Илић и Обрад Видаковић.

Након светог причешћа, протонамесник Дејан Динић, честитавши храмовну славу свим наталиначким парохијанима, на челу са њиховим свештеником протонамесником Бранимиром Товиловићем, обратио се сабраном народу у беседи рекавши: “Данас наша Света Црква слави Светог цара Константина и његову Свету мајку царицу Јелену. Свети цар Константин познат је по томе што је ослободио хришћанство од гоњења 313. године. једним указом који је данас познат као Милански Едикт. Сви до тада Римски императори гонили су хришћане на најсуровији начин. Цар Константин је тим Едиктом дао верску слободу свим становницима свога царства. Такође, Константин је познат и по томе што је у свом животу имао три искушења. Прво искушење је била његова борба са императором Максенцијем, који је владао западним Римским царством. Император Максенције је имао боље опремљену војску и бројчану надмоћ, али је Константин промислом и милошћу Божијом, имао Господа који му се јавио и рекао да знак Крста стави на све барјаке и штитове својих војника и да силом Крста побеђује све непријатеље. У тој битци победу је однео цар Константин и тако се његова владавила пренела и на западни део Римске империје. Друго искушење Константиново била је једна тешка болест коју је добио. Римљани су имали верски обред да су крв људску знали да приносе својим боговима. Тако је цар Константин мало поклекао желећи у тим тешким животним тренуцима да принесе идолске жртве, али га је и тада Господ спасао јавиши му се и преко својих Светих апостола Петра и Павла поучивши га вери хришћанској у којој су мрске крвне жртве. Касније га је Епископ Силвестер крстио у знак захвалности за све што му је Господ учинио, он је саградио једну од најлепших цркава у граду Цариграду. Треће искушење Константиново, а уједно и велико искушење Цркве, била је једна јерес познатија као Аријева јерес која је почела озбиљно да штети Цркви Божијој. Заправо, александријски свештеник Арије погрешно је учио да Господ наш Исус Христос није Бог. Тада је 325. године цар Константин сазвао Први Васељенски Сабор у Никеји, на коме су Свети Оци Цркве осудили погрешно Аријево учење и тако спасли Цркву Божију. Такође, за време владавине овог дивног цара десио се и чудесан догађај када је његова мајка царица Јелена пронашла Часни Крст Господњи.

Данас, драга браћо и сестре, на Крсту Христовом разапети су Свети Сава, Свети Немањићи и цео многострадални српски род, када види шта раде њихови потомци. Српски народ је оставио пут Св. цара Константина и пут којим их је водио Свети Сава и Свети Немањићи, а то је пут увек ка Господу Христу и окренуо се неком “европском” путу. Тај пут је погубан по наш народ и требамо га одмах одбацити. Није касно да се вратима правом путу, а то је пут ка Васкрслом Господу Христу. Нека нам у том нашем враћању на прави пут помогне сам Господ Бог наш и сви Свети преци наши. Амин”.

После заамвоне молитве свештеници и верни народ кренуо је у крсни ход око храма Божијег, где је испред Цркве пререзан славски колач.

Домаћин овогодишње славе био је Господин Зоран Марјановић и протонамесник Бранимир Товиловић који су заједно са својим породицама припремили славски ручак у порти цркве.

Стеван Илић, ђакон