Тим даровима послужен је верни народ који сваке недеље на Светој Литургији уз појање нашег хора узноси своје молитве Свемилостивом Господу и Мајци Божијој.

Отац Душан Мучибабић честитајући славу хору и диригенту протојереју Драгославу Миловану, у пригодној беседи рекао је: “Данас наш хор који својим гласовима улепшава наша литургијска славља, прославља своју крсну славу, али не прославља само хор, прослављамо и ми, као Црква Божија, црква Мајке Божије, посвећена Успењу Њеном, Њој, која је уз нашег Епископа, наша игуманија, која нас овде води и руководи ка спасењу. А сврха хора је заправо врло слична као и сврха ових Светих Отаца, који су прославили и направили почетак оног очувања догматског, исправног, на спасење свих нас. Колико год се некима, који нису баш упућени у веру, чинило да ти догмати припадају неким филозофским структурама и ученим људима, верујте ми, догмати су извор нашег живота и захваљујући управо тим почецима дефинисања догмата, црква се чува и до дана данас као и наш хор који помаже да наше литургијско славље буде онако истинито, да буде пре свега славословље Богу. А ми на данашњи дан се сећамо патрона нашега хора, то су Никејски Оци који су у 4. веку недуго након добијања слободе добили један тежак задатак да очувају веру православну, тада још не добро утврђену, да је очувају од оних духовних вукова које називају јеретицима, а то је био Арије који је покушао да оповргне божанство Господа Исуса Христа, који је наравно својом благодаћу и кроз те мудре Оце, Николаја Мирликијског, Спиридона Чудотворца и многе друге Оце Првог Васељенског Сабора учинио да се вера православна и у том теоријском смислу утврди, на оном путу који представља нацрт и скицу куда треба ићи, како треба веровати и каквог Бога треба исповедати. Бог је учинио да преко тих Отаца, којима данас захвалност дугујемо и благодарност да је наша вера чиста, поготово у овим тешким временима када се над Црквом Божијом надвила једна друга опасност неког религијског секуларизма где они људи које сада видимо да узимају све атрибуте неких религијских вођа покушавају да истискују и православно учење и православне слободе које су биле гарантоване као основна људска права, да буду укинута највише хришћанима. Неће дати Господ, али то зависи и од нас. Господ чува своје стадо. Чак и ако страдамо и будемо на путу животног страдања, опет знамо да страдамо за истину Божију, знамо да је та истина - истински живот. Онај живот који као своју крајњу карактеристику има пролазност и нема отиска у вечности, тај живот није истинит. Зато ће Господ да сачува своје стадо и своју Цркву како је обећао, коју ни врата адова неће надвладати. Нека нас Господ чува, нека чува нашег оца Драгослава и његов благочестиви хор. Живели, на многаја љета!”

Радујемо се што смо у служби Господа и литругијског сабрања, прославили славу свечано певајући тропар данашњег Празника:

Препрослављен јеси Христе Боже наш,
Као светиљке на Земљи утврдио си оце наше,
И њима као истином вере све нас учиш:
Многомилостиви слава Теби.

Александра Радовановић, чланица хора