“Живот и рад покојног проте Илије стоји као отворена књига пред нама. Његова оданост светој Цркви, служби Божијој и позиву свештеничком, као и топла љубав према пастви и верном народу, јесу врлине које су твој живот пратиле и красиле и за која си примио заслужна признања од црквених власти. Јер за твоје одликовање у чин протојереја-ставрофора којим света црква награђује своје верне и ревносне служитеље и којим је и тебе наградила за верну јој и многогодишњу службу, јесте признање којим се добра дела и врлине овде на земљи награђују. Али за твој ревносни труд и рад, за сву бригу и неуморно старање, које си ти драги прото уложио у служби својој Светој Цркви и народу, мале су земаљске награде које подлежу промени и забораву, мала је људска хвала, према награди која те у небеском насељу чека и која је спремљена за све добре пастире од нашега Пастиро - Начелника Христа, коме си верно и одано служио цео свој век и који ће ти по речима јеванђелским, дајући ти венац вечне награде казати:,,Верни и добри служитељу мој, уђи у радост Господа твога” (Мт 25,21), речи су беседе са заупокојене Литургије архијерског намесника космајског протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића.

Прота Љубиша је додао и да “пут који је Господ подарио проти Илији није био ни мало лак. У тим тешким временима када се више било гладно него сито, када се више било голо и босо него обучено, тада нејаки дечак креће у Богословију, у то време када су Цркву Божију многи нападали. Колико је то тежак живот био најбоље знају он и његова супруга Десанка. Но вера у Васкрслог Господа им је давала снагу да из тих тешких времена изађу као победници. Врхунац славе њихове била је изградња овог прелепог храма из кога данас испраћамо нешег драгог проту. Господ је тако хтео да овај храм буде посвећен Сретењу Господњем, а исто тако је хтео да његов ктитор и задужбинар из ње буде испраћен на празник Вазнесења Господњег”.

Опело упокојеног проте Илије испред храма Сретења Господњег у Раљи служио је Преосвећени Владика г. Јован уз саслужење архијереских намесника и свештенства Епархије шумадијске као и многих свештеника из других Епархија, пријатеља и кумова уснулог свештенослужитеља Илије и његове породице.

Пригодним речима од оца Илије опростио се наш Првојерарх Преосвећени Г. Јован, рекавши да “прота Илија који овде пред нама сада лежи, безгласан и без даха, без речи, ипак најречитије говори. Он данас најбоље сведочи, са дахом и дубоким уздахом, и себи и нама говори шта је човек. Ако гледамо са ове спољашње стране видимо да је човек неко ко је дошао у овај свет и који у време одлази са овога света. Тако нажалост многи мисле. Међутим, Господ, Јеванђеље и Црква другачије нам говоре. Бог нам говори да нас је послао у овај свет да посведочимо Бога својом вером и својим животом. Бог нас је послао у свет да својим животом покажемо другима да свет овај треба рај да постане. Од нашега живота и примера које и какве дајемо другима то зависи. Да смо овде привремено сведочи нам данас прота Илија. Да овде није наше вечно станиште, да овде није наш вечити дом, да је дом наш тамо одакле смо и настали, а то је рај. Јер овим временом, временом у овоме свету «купујемо» оно вечно непролазно време, али га исто тако и губимо ако не живимо или се бар не трудимо да живимо хришћанским животом. Прота Илија нам сведочи да смрћу не одлазимо у ништавило, него да управо само мења начин живота да би се сјединио са Оним који га је створио, да би се видео и сјединио, па и загрлио и своје претке и све оне које је волео. У томе лежи нада наша, да ако будемо видели лице Божије, онда ћемо кроз Њега видети и лице предака наших. И свети Оци нам говоре да ако видимо лице брата, онда ћемо видети и Лице Божије. Колико год да се ми трудилиу овоме животу наша вечност јесте руци Божијој и у руци другога човека. Јер ако смо послужили другоме онда смо послужили и Богу, и ако Богу не служимо онда не служимо ни другоме човеку.

Ето, прота Илија провео је у овоме животу 86 година и провео је 65 година у свештеничком звању и то у време када није било лако бити свештеник и Христа исповедати, када је свештеник био сабијен само у олтар и требало је тада и у таквом времену одржати веру. Прота Илија данас полаже испит пред Господом да ли је знао и умео да пружи утеху човеку када је долазио да исповеда грех, а грех је болест. И ако ми не узимамо лек против те болести, ми смо умрли и пре телесне смрти. А тај лек за бесмртност, за вечност јесте Причешће, јесте Господ Христос, јесте Јеванђеље, јесте живот хришћански. Зато данас, када се молимо Богу да Господ прими душу нашег проте Илије у Царство Божије, у наручје Авраама, Исака и Јакова, да се помолимо да његов пут којим је данас пошао буде пут у Царство Небеско, а он јесте, он ће бити уколико је свако од нас ишао путем Божијим у своме животу. Стога, проверавајмо да ли смо на путу Божијем без обзира ко смо и шта смо, које звање или чин имали у свету и Цркви, а то ћемо моћи једино да проверимо Јеванђељем, Црквом, вером и светим Оцима. Помолимо се данас да Господ прими труд проте Илије током његовог вишедеценијског службовања”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Тело новопрестављеног проте Илије положено је у породичну гробницу на гробљу у Сибници, где ће остати да чека васкрсење мртвих и живот будућег века.

вероучитељ Бојан Миленовић