Велики Четвртак је један од дана Страсне (страдалне) седмице у којима се Црква молитвено сећа догађаја Господњег, његовог драговољног страдања. Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се иначе прославља као Велики Четвртак, одржао Тајну вечеру. Господ Исус Христос је тада установио Свету Тајну Причешћа, (Евхаристије, Литургије) уз речи: “Узмите, једите; ово је тело моје.” и “Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова” (Мт 26, 26-28). Ове се речи могу чути на свакој Светој Литургији чији је централни део Свето Причешће.

Епископ је свештенству, монаштву и верном народу Епархије шумадијске упутио радосну поруку својом надахнутом беседом у којој је рекао:

“Као што знате, налазимо се у Великој недељи, Страсној недељи која нас опомиње да посебно ових недељу дана посветимо размишљању зашто је Господ дошао на овај свет, зашто је страдао. Све је то учинио ради нас и ради нашега спасења. Ова недеља је за сваког хришћанина потресна недеља. Није потресна за оног човека који о Христу не размишља, не размишља о Његовој љубави која је свела Бога на земљу и која Га је одвела до Голготе да би преко Голготе дошло до Васкрсења. Зато вас молим да ове дане проводимо у молитви. Ако хоћемо да се молимо онда морамо да се одрекнемо себе, да не мислимо високо о себи. Да појачамо молитву баш онако како нам ово данашње Јеванђеље каже како је Господ одлазио да се моли пред своје страдање. Ми смо у страдању браћо и сестре, не само због овог вируса, него је сваки човек у страдању који мисли о себи високо. Да се помолимо Богу и да размишљамо и о данашњем дану када је Господ установио свету тајну Причешћа и кроз ту свету тајну Он је стално овде са нама, иако се вазнео на небо. Ми Њега окушамо управо кроз Свето Причешће, кроз свету Литургију и Цркву као божанског Тела Христовог. Данас је Господ пристао да га Његов ученик изда. Јуда, као и Адам, били су уз Бога, али џаба је, може човек бити уз било кога, носити не знам које звање, џаба је ако то не доживљава као благодат и благослов Божији. Чули смо како је тај исти Јуда, кога је Господ хранио, издао Христа. Господ је из љубави сишао да нас спасе, да нас из небића врати у биће. Поново смо постали синови Божији, деца Божија. Па има ли веће љубави? Испунимо нашу дужност према Богу, испунимо нашу дужност према нашој души, према нашем спасењу. Даће Бог да и ова страдања тренутна прођу, али зато да се молимо да прођу што пре, а Богу је све могуће браћо и сестре. Да молимо Бога да сачува здраве, а да излечи болесне. Нека сте срећни и Богом благословени”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

У поподневним часовима Великог Четвртка, са почетком у 15 часова, служено је јутрење Великог Петка, на коме је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством Саборног храма читао дванаест јеванђеља која говоре о страдању Христовом. На крају јутрења Епископ Јован је са свештенством целивао и поклонио се Часном крсту, који су свештеници у току богослужења изнели на средину храма.

протојереј Срећко Зечевић

Урош Костић, ђакон