“Блага вест” јесте назив овог празника, што је и такође значење речи “јеванђеље”. Архангел Гаврил је поздравио Пресвету Дјеву Марију поздравом: “Радуј се, благодатна! Господ је с тобом”, и јавио јој радосну вест да ће она родити Спаситеља света, рекавши јој: “Дух Свети сићи ће на тебе и Сила Свевишњег осениће те, зато и оно што ће се родити биће свето и назваће се Син Божији”. У радости празника, Саборни храм су радошћу испуњавале речи тропара празника: “Данас је почетак нашег спасења и откривење вечне тајне; Син Божији Син Дјеве постаје, а Гаврил благодат објављује. С тога запевајмо и ми с њим Богородици: Радуј се благодатна, Господ је с Тобом”.

Епископ је свештенству, монаштву и верном народу Епархије шумадијске упутио укрепљујућу поруку својом надахнутом беседом у којој вернике позива на веру, појачану молитву и појачан пост.

“У само једној речи обухваћена је сама суштина данашњег празника - блага вест, добра вест, најсветија вест, најочекиванија вест у роду људском, а то је да је на данашњи дан објављен долазак Спаситеља у овај свет. Данашњи дан је зачеће Господа нашега Исуса Христа од Духа Светога и Пресвете Богородице. Дакле, на данашњи дан се испунило оно што је род људски хиљадама година ишчекивао. Кроз те хиљаде и хиљаде година, род људски је пролазио кроз разне муке и невоље и искушења, али одржао је веру и наду да ће доћи Спаситељ и да ће отклонити од њих оно што је најстрашније – а то је смрт човека. И ето дошао је Спаситељ. То нам говори да и ми у нашем времену не смемо изгубити веру и наду. Ми са нама и у нама имамо Онога који је победио највећег непријатеља. Хоће Господ да нас спасе, хоће да све што је створио да буде спасено, а бићемо спасени ако живимо у вери и живимо у нади да нас Господ неће оставити. Порука данашњег празника састоји се у одлуци Пресвете Богородице, у њеном пристанку. Чули смо данас како Јеванђеље каже да је Бог послао архангела Гаврила у Назарет девојци, пазите девојци чистој, Пресветој Богородици, и да јој је рекао: “Радуј се Благодатна, Господ је с Тобом јер ћеш родити Спаситеља света”. Збуњена Пресвета Богородица пита како је могуће да роди јер се заветовала девичанству и чистоти. Он њој каже: “Дух Свети сићи ће на тебе и сила Вишњега ће те осенити”. Дух, не човек, не природним путем, него натприродним путем. Поука данашњег празника за све нас јесте управо што је Пресвета Богородица своју вољу, браћо и сестре, потчинила вољи Божијој и зато је рекла: “Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој”. Није се чак ни погордила, а која се девојка не би данас погордила када би знала да ће родити Спаситеља? Она у смирењу изговара ове речи и тако је и било. Зачет је Господ у утроби чистој. Браћо и сестре, да Пресвета Богородица није послушала глас архангела Гаврила и да није своју вољу потчинила вољи Божијој, она би остала једна праведна жена и ништа више. Али, зато што је потчинила своју вољу и прихватила да прими све оно што Бог шаље, зато је постала Богородица. И још нешто, на данашњи дан Господ Исус Христос прима тело људско, то огреховљено тело људско, прима природу људску на себе, да је просвети, да је освети и уздигне до престола небеског. Он постаје човек, да би човека уздигао до Бога, да човек постане бог по благодати. Када бисмо заиста размишљали о данашњој поруци Јеванђеља и празника, онда би човек све невоље отклонио, све невоље и недаће а и болести које га сналазе јер би стално размишљао о узвишеној поруци данашњег празника и данашњег Јеванђеља. Род људски је хиљадама година чекао долазак Спаситеља, али неки су и поклекли. А кад човек поклекне? Кад изгуби веру. Кад ослаби наша вера у Бога, онда постајемо као она трска у пољу коју сваки и најмањи ветар обара. Имаш ли веру, нећеш пасти никада зато што верујеш да је Спаситељ са тобом и у теби. А дужност Спаситеља је да спасава. Неће Бог да нас погуби и уништи. Бог допушта некад искушења не зато што нас не воли, него да опроба нашу веру. Наша је нада у Бога, као и наша вера. Зато вас молим, немојте да поклекнете, немојте да се предате у свим овим невољама које су нас снашле. Немојте. Бог зна, Он је виноградар, Он зна коју лозу сече, а сече ону која се одваја од корена и баца је у огањ да оне друге не затрује. Све је то Божије. Зато је наше да верујемо у Бога, да се молимо Богу, да се молимо Мајци Божијој која је Заштитница људског рода. Она је Мајка, а мајка осећа како јој дете дише, осећа кад је дете радосно а кад је дете тужно, мајчиним срцем и мајчином душом која је широка и велика. Само зато и ми треба да се Њој предамо и да јој се молимо да моли Спаситеља света да отклони невоље и болести и туге од рода људског. Спасиће нас Господ, спасиће нас Мајка Божија. Мени се чини да је управо баш ово провера вере наше. Сад треба да верујемо, јер је вера основ нашег живота. “Вером ходимо, а не знањем”, каже апостол Павле. Зато, на данашњи дан, на дан када је род људски дочекао благу вест, најрадоснију вест, молимо Господа да и нама дође та радосна вест да смо оздравили. Али прво треба да оздравимо духом, да би тело оздравило, јер здрав дух носи и болесно тело. Молите се, не заборавите молитву, не заборавите пост, браћо и сестре. Не заборавимо да вапимо сви и да говоримо: Мајко Божија, спаси нас”, поручио је Епископ шумадијски Господин Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Срећко Зечевић, протојереј

Урош Костић, ђакон