У литургијском сабрању учешћа су узели свештеници и ђакони архијерејског намесништва крагујевачког, које је претходног дана исповедао игуман Петар (Драгојловић), као и остали верници који су током богослужења поштовали заштитне мере Министарства здравља, прописаних због новонастале ситуације и епидемије вируса COVID-19.

Присутнима се обратио протојереј Сретко Петковић који је у својој беседи позвао народ на ношење крста, јер, како је истакао: “Хришћанин без крста је као војник без оружја”. У наставку беседе о. Сретко је говорио о крсту и крстоносној реалности нашег живота: “Часни и животворни Крст нам се износи у овој недељи да би нам крст и сила крста дала снаге и утехе како не бисмо клонули у овом посту. Само кроз Христа су и наши крстови спасоносни. Крст је тајна љубави Божије. Крст и ношење крста обавезује, то је позив свима нама и опомиње сваког од нас да смо скупо плаћени крвљу Христовом и да не би требало да робујемо греху, сујети и страху. Него, да будемо храбри да победимо себе и све своје страхове. Носити животни крст значи непрестано живети у саглсају са савешћу својом, живети у светлости суда савести. Страдање за нас хришћане је неизбежно, само морамо знати за шта страдамо, да ли за овај пролазни, или за вечни живот. Само раширених руку према другима можемо загрлити крст Христов. Победимо себе и своје “ја”, јер само тако можемо посведочити речи светог апостола Павла - Не живим више ја, него живи у мени Христос”.

Беседа протојереја Сретка Петковића

Након причешћа готово свих присутних, сабрање је настављено у црквеној сали при Саборном храму, где је свештеник Иван Антонијевић прочитао реферат на тему “Васпитање деце кроз Литургију и богослужбени простор”. Уследила је плодоносна дискусија око ове теме која је увек актуелна. Епископ Јован је, као и сви који су учествовали у дискусији, похвалио рад младог пастира о. Ивана који већ читаву деценију води хор оних најмлађих хришћана нашег града. Владика је поучио свештенике скренувши им пажњу на чињеницу да је дете огледало родитеља и да свештеничка деца могу бити “свештеници” у својим предшколским и школским срединама, уколико су васпитана у Цркви наравно. Владика је позвао свештенике на посебан пастирски ангажман током ове ванредне ситуације, а који би се огледао у бризи и помоћи упућеној свим парохијанима којима је та помоћ потребна.

Сабрање је завршено трпезом љубави и молитвом и жељом да Господ сачува и укрепи наш верни народ.

Урош Костић, ђакон