Празник Светог Евтимија Великог јесте велики празник за манастир Јошаницу јер је тај велики светитељ заштитник архимандрита Евтимија, игумана јошаничког. Тога дана у овој свештеној обитељи сабрало се монаштво из манастира Гргетег са Фрушке Горе, Светог Стефана код Врања, Радошин код Свилајнца, као и свештенство и верни народ са најзападнијих граница Босне и Херцеговине, па до најјужнијег дела Србије. Велика раздаљина од хиљаду километара није била препрека да учине још торжественијим овај празник у овом црновршком манастиру.Значај славе манастира и архимандрита Евтимија, врхунио је служењем свете архијерејске Литургије Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, коме су саслуживали: архимандрит Јован (Радосављевић), професор богословије у пензији, архимандрит Доситеј, игуман манасита Гргетег, архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавац, архимандрит Василије, игуман манастира Клисина, протојереј Станисав Петрушевић, духовник манастира Светог Стефана код Врања, јерођакон Јаков (Атанасиу) из кумановско-полошке Епархије, јерођакон Јован (Прокин) и протођакон Иван Гашић, са чтечевима Бојаном Тодоровићем, Јованом Ивановићем, Николом Љубисављевићем и Предрагом Димитријевићем.
Даровани предивним гласовима, Београдски мушки хор, под вођством ђакона Владимира Руменића, својим благољепијем, још више нас је приближио предукусу Царства Небеског.
Своју беседу, Преосвећени Владика је започео речима да смо се се сабрали да прославимо Бога кроз свету Литургију и да бисмо уједно и осетили светлост Христову, сједињујући се са Христом кроз Свету Тајну Причешћа. Данашњи празник, дан посвећен светом Евтимију, подсећа нас на мудре речи нашег молитвеног заступника пред Христом, да само онај који слуша Бога и верује у Њега, кроз смирење, послушност и искрено покајање, може бити сигуран да је на правом путу до Христа.
“Данашње Јеванђеље нам говори да је свако од нас изгубљен, ако нема Христа у себи, ако не мисли о Христу. Сви ми смо грешни ко Закхеј, док се не појави наша савест да нас раздрма и воља да се сретнемо са Христом, али само кроз наше искрено покајање, како би нам греси били опроштени. Правог покајања нема без смирења и без признања греха, а зато се треба молити Богу да нам отвори духовне очи и главу подигне ка небесима, не би ли смо осетили тај дар са Неба. Закхеј је својим искреним покајањем и гостољубљем добио свој опроштај и спасење, и Бог је тако дошао у његово срце. Закхеј је пожелео да види Христа, али га је Господ видео пре, јер је препознао његову вољу и жељу, те је зато и кренуо ка њему. Господ тако крене и ка свима нама, када препозна нашу жељу, Он нас крепи и даје нам снагу да остваримо жељу нашу. Свако поштовање заповести Божје је пут ка нашем спасењу”, истакао је Епископ Јован.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
“Господ нас подиже до Неба, ако желимо, дао нам је све, слободу о коју се најчешће спотичемо, али слобода без одговорности није достојна човека, а ни Бога. Једино очима вере и покајања се можемо срести са Богом, који је већи од Небеса”, поручио нам је на крају своје беседе наш Преосвећени Владика.
Након свете службе, на којој се причестио велики број верника и на којој је пресечен славски колач, братство манастира Јошанице уприличило је трпезу љубави у манастирском конаку за све свештенство, монаштво и верни народ.
Нинослав Дирак, протођакон
