Присутним верницима Владика је говорио о светлости и тами духовног живота, тумачећи Господње речи прочитане у јеванђељском зачалу. “У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог браћо и сестре. Из овог сада прочитаног одељка из Јеванђеља чули смо како је Господ рекао својим ученицима: “Ви сте светлост свету, не може се град сакрити кад на гори стоји”. Наравно браћо и сестре, апостоли су светлост света не собом, већ Господом нашим Исусом Христом, јер Он једино својом божанском светлошћу обасјава и осветљава споља и изнутра свелолики свет. Тиме је показао да је Он заиста светлост свету. И апостоли и људи и сваки човек браћо и сестре, колико је у Господу он је управо светлост свету, јер онај који живи Христом он се просвећује Христом и светли Христом. Питање је само шта ми то желимо, која то дела желимо да људи виде код нас. Дела која су у Богу она су једино добра дела. Друга дела која се не везују за Бога и која се не чине у име Божје него у име своје, таква дела ће нас још више учврстити у својој гордости. Дакле, уколико су апостоли и људи у Господу, толико је и светлости у њима. Апостол Павле зато и каже на једном месту хришћанима: “Бејасте тама, а сада сте светлост Духа Светог”. Све оно што није са Христом је тама, а све оно што се осветли Христом је светлост и служи да расветли оно што је у тами и то је разлог што тама не воли светлост, јер она се губи под светлошћу. Тако и огреховљен човек не воли светлост. “Бејасте тама а сада сте светлост”, значи да без Господа и ван Господа људи су у тами. Све је мрачно ономе који је у тами. Дакле, све је без Христа у тами, а само са Њим људи су у светлости. Зато да се молимо Господу да нас светлост Христова освећује и просвећује. Тек онај који ради на просвећењу својих духовних очију види хиљаду пута више него онај који гледа само телесним очима. Ако нас Господ не просвети, остаћемо вечито у тами, јер нећемо ни у оном свету видети Христа ако Га сада не видимо. Људи који су у тами стално падају из понора у понор јер неће да се тргну да би пришли Христу, да би их Христос просветлио. Ако Господ не просветли нашу таму, ко ће нас просветлити? Без Бога се не можемо ослободити те греховне таме. Господ је за себе рекао: “Ја сам светлост свету. Онај који иде за мном, неће ходити у тами”. Ако се трудимо и истински желимо да идемо са Христом, нећемо пасти у понор јер нема понора у који Господ неће да сиђе како би подигао тебе и мене. Ако ми не желимо своје спасење, нећемо ни бити спасени. Тамо где је Спаситељ, тамо је спасење. Питање је кога човек узима за свог спаситеља. Дакле, браћо и сестре, нама се даје Господ да у сваком тренутку осетимо Његову светлост. Даје нам се кроз Цркву, кроз богослужење, кроз свету Литургију. Ми на свакој Литургији певамо “видесмо светлост истиниту”. Она нам сија колико желимо да будемо осветљени. Господ је рекао: “Док сам у свету, светлост сам свету”, или другим речима док сам у свету твоје душе, срца и ума, дотле сам светлост у свим твојим световима. Човек грехом прогони Христа из себе, онда кад љуби било шта друго више од Христа. Човек тражи славу овога света, тражи да га људи хвале. Џабе нам је хвала људска ако нас Господ не похвали”, поручио је Епископ Јован у виноградском храму.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Урош Костић, ђакон