Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.

Радост сабрања је била увећана крштењем мале Марије, кћерке вероучитеља Александра Цветковића и његове супруге Марине, као и освећењем иконе светог Нектарија Егинског коју је приложио господин Слободан Симић.

По прочитаном јеванђелском зачалу Преосвећени се обратио присутнима подсећајући да се данас прославља икона Мајке Божије, Млекопитатељнице. “Она која је родила Господа Исуса Христа, који се крстио у реци Јордану, када се пројавила Света Тројица. Јавио се Бог, зато ми овај празник и зовемо Богојављење. У време овог празника и попразништва, ми се молимо Богу да нам отвори духовне и очи и уши, како бисмо увек чули јављање Бога. Сваки човек, ако није испуњен собом, увек ће тражити Бога и Богојављење у себи. У противном ће само да слуша себе и да показује себе како би људи видели да је он бољи од других. Прослављајући икону Млекопитатељнице, ми прослављамо ону која је прва осетила то Богојављење, која је била сва испуњена Богом, а не собом. Кроз Богородицу је Господ постао човек, зато кажемо да је Он и Бог и Човек. Поставши човек, Господ је нашу природу, која је пала после гордости и греха, уздигао до неба. Шта је то Њу учинило Богородицом? Њу је Богородицом учинило смирење. Она је својим животом живела Јеванђење и на тај начин нам показала да нам је џаба иако смо крштени и све што у животу чинимо, ако све то не проверавамо Јеванђељем, Богом и Црквом. Ми смо зато данас и дошли у ову свету обитељ да изразимо поштовање њене смирености, поштовање Царици небеској, како је називају свети оци, да се пред њеним ликом помолимо да нас она храни оном вечном храном и пићем којим је хранила Господа нашега Исуса Христа”, рекао је Епископ Јован.

У наставку Преосвећени је говорећи о начинима како је могуће препознати искреног верника, рекао да је много начина, али се овог пута само послужио једним примером, а то је унутрашња потреба за видљивим стварима, међу којима је и потреба за иконом: “Слика, икона, фреска јесте од вајкада била Библија за неписмене. Ми храмове осликавамо светима кои су пример, који су се искрено молили и дубоко веровали. Захваљујући иконама многи неписмени су имали прилике да науче оно што Црква вековима проповеда. Помоћу иконе препознајемо православну кућу и препознајемо да ли се у тој кући моле Богу. Као што чувамо иконе наших предака и сродника да бисмо се сећали њих у молитви, тако је и са иконама светих. Оне нас подсећају на њихов живот и побуђује нас на молитву, али на првом месту да нас побуди на смиреност. Пред иконом се молимо светима и Пресветој Богородици да би се они молили за нас пред Престолом Божијим”. Посебно је наш Владика нагласио да православни иконе не сматртају за Богове и иконе се не обожавају: “Обожење само припада Богу, а иконе поштујемо, поштујемо лик тог светитеља који је живот дао за Бога. Иконе прослављамо и зато јер их је сам Бог примио, зато и постоје чудотворне иконе. Пред њима болесни оздрављају, слепи свиде, хроми ходе... али све то бива по мери вере наше”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

На самом крају поуке Преосвећени је пожелео да и новокрштену Марију Господ препозна по крштењу, по печату дара Духа Светога, по мирису светог мира којим је помазана. А то ће се десити ако јој помогнемо, још сада, да она правилно узраста. Јер кажу свети оци да је дете као сунђер, све упија. Помолимо се мајци Божијој да нас храни храном и пићем којим је хранила Господа, а то је причешће.

По заамвоној молитви и освећења поменуте иконе, Преосвећени је пресекао славски колач, а након отпуста литургијско сабрање је било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

Александар Јаћимовић, јереј