Света Анастасија Узорешитељница живела је у четвртом веку, где је пострада за време цара Диоклецијана. Била је знаменитог рода, а љубав и веру јој је пренела мајка која је била потајна хришћанка. Многим подвизима добила је дар лекарства. Трудом и речима света Анастасија је многе закључане хришћане ослобађала од очајања и страха, зато је и названа и Узорешитељницом.

После прочитаног Јеванђеља по Луки, где нам је јеванђелист благовестио причу о жени која је умила уљем ноге Христове, беседу поводом славе произнео је протонамесник Бранислав Матић. Најпре је честитао славу управнику, г-дину Јовану Курбалији, управи и затвореницима. “Захваљујемо се Богу што нам је дао још један нови дан да заблагодаримо Њему. Данас се пред престолом Божијим радује и света Анастасија. Она која је у трећем веку обилазила затворе, видала ране, оне у затворима које нико није имао да посети. И данас се радује пред престолом Божијим као светитељка и угодница Божија. Ми данас прослављамо и величамо, сећамо се и заједно се молимо Богу за све нас овде, за све оне који се налазе у сличној ситуацији, и молимо се за све остале људе овога света да не дођу у такво искушење, да не бораве у оваквој установи. Овај ваш боравак је одлична прилика да подвучете црту. Овај боравак јесте сејање једног новог семена. Да ли ће на њиви душе ваше бити засејана освета, злоба и гордост и све оно што рађа трње, када изађете и после неког времена опет се вратите као повратници, или ћете схватити грешку коју сте учинили и засејати љубав, поверење и праштање и све оне врлине које красе доброг човека и хришћанина. Почетак је тежак... Шта је слобода? Многи напољу нису слободни. Многи од вас су слободнији од њих. Најбитнија слобода човекова је слобода од греха. Када се човек одсецањем од себе ослободи неког великог зла, он је слободан. Слободан човек је онај човек који је са Богом слободан од греха. Нема човека који живи један једини дан а да не погреши. Али свесност да је то грех и да то треба да одбацимо, да устанемо од тог пада греховног јесте почетак, велики почетак за све нас у животу, када одбацујемо старог себе и крећемо препорођени. Ова молитва и литургија, и свака нова литургија даје нам снагу да у живот идемо препорођени да сејемо за собом добро, и да њива наше душе и срца рађа стоструки плод, и да људи око нас буду срећни, а не несрећни. И то је једина слобода човекова, слобода од греха. Да Господ Бог подари свима вама снаге, и да имамо снаге да истрајемо у борби, да засејемо семе добра и да искрчимо из душе сво оно трње које нас стиска и враћа назад у дубину таме... Да истрајете у ономе у чему сте овде и да Бог управи да снаге да се ово место учини што подобнијим и бољим са изградњом новог затвора за оне који ће боравити овде, а да сви ми заједно сејемо семе добра и да стоструки плод уберемо ускоро. Живи били и Богом благословени”.

Беседа протонамесника Бранислава Матића

У наставку литургије пререзан је славски колач, и организована свечана славска трпеза у просторијама ове установе.

ђакон Александар Ђорђевић