Богонадахнутом беседом обратио се протојереј Срђан, који је најпре честитао славу члановима хора, пожелевши им да се угледају на свог небеског покровитеља и неуморног молитвеника пред Богом - светог Авакума, који је тежио да што више угоди Богу не штедећи чак ни свој живот да положи знајући оне јеванђељске речи “Јер ко хоће живот свој да сачува изгубиће га, а ко изгуби живот свој Мене ради и Јеванђеља онај ће га сачувати”. “И заиста видимо после прохујалих векова да свети Авакум није изгубио живот узалуд, јер га је Господ прославио и дао га нама као пример на који треба да се угледамо и да тежимо да идемо његовим путем који није нимало лак, јер свети Авакум је пратио пут којим се Господ пео на Голготу носећи тежак крст на коме је натоварио и грехе свих нас, а свети Авакум носио је колац у рукама радостан знајући да после Крста и страдања долази Васксење. И данас наши млади се суочавају са разним искушењима само друге врсте и зато је потребно да имају праве узоре који ће их упућивати и утврђивати да иду правим путем. Светог Авакума је усмерио на прави пут игуман Пајсије, велики духовник тог доба, тако и данас млади обремењени разним искушењима треба да имају своје духовнике који ће их утврђивати и помагати да изнесу свој животни крст”, закључио је у беседи прота Срђан.

О животу и делу светог ђакона Авакума прозборио је верном народу и деци члан нашег хора г. Александар Радовановић из Шумарица, студент Теолошког факултета у Београду.

У наставку су освећена славска знамења која је за ову годину у славу и част светог ђакона Авакума припремила чланица хора Тара Недовић, чијом љубављу је приређено послужење за све присутне у храму. За следећу годину колач су преузели браћа Алекса и Василије Ристић.

Александар Радовановић, студент теологије