Преосвећеном Владици су саслуживали: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Зарије Божовић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј-ставрофор Синиша Марковић, протонамесник Бранислав Матић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су господа Марко Гаљак, Илија Арсенијевић и Милош Коцић. За певницом је био дечији хор “Свети Сава”, под управом јереја Ивана Антонијевића, као и братство светога храма.

После прочитаног Апостола и Јеванђеља по Луки, где се говори о Христовом исцељењу губавих људи, и о вери која је спасла иноплеменика, беседио је отац Иван Антонијевић, говорећи о значају празника посебно се осврћући на значај васпитања омладине. Највеће промене код људи се дешавају у периоду одрастања детета, док данашњу породицу сачивањају отац, мајка, баба, деда и мобилни телефон: “Родитељи уствари преносе своје породично искуство на децу. Породица је најбоље место за васпитавање деце. Међутим, где се то данас васпитавају “савремена деца”? Да ли и данас то важи да се васпитавају у породици? Од раног детињства дете се даје у вртић, а затим у школу. У вртићу дете проводи по осам сати дневно, а отприлике исто толико и са родитељима. Дакле, дете најбитнији део дана за формирање своје личности проводи у атмосфери која не личи на породичну, јер у породици имамо ауторитет родитеља, а овде ауторитет једног васпитача који има најмање петнаесторо деце које треба да васпитава. Уствари, овде је мање реч о васпитању, више о чувању деце, јер васпитање долази из породице, а овде се деца уче равноправности, поштовању, нема ауторитета чак ни старијег и млађег, већ само један ауторитет, а то је васпитач. Када дете дође кући уморно је, али жељно родитеља, на другој страни и родитељи су уморни и жељни детета, и сву ту празнину попуњавају својом попустљивошћу. Узми гледај тв, играј игрице итд. Дакле, колико времена смо провели у посвећивању своме детету, одговор је “довољно”. Ми сами и не слутимо да заправо своју децу стављамо после посла и обавеза, и заборављамо да су нам деца све”.

Беседа јереја Ивана Антонијевића

У наставку беседе отац Иван је подвукао да је породица створена за Цркву, и да су деца благослов Божији. „Породица је јако битан фактор у васпитавању детета, јер каква је унутрашњост породице такво је и дете. Када ово кажем, мислим на то да ако у породици влада хармонија, поштовање и блискост, дете се осећа сигурно и безбрижно. Међутим, тамо где дете у породици преживљава трауме кроз свађу, непоштовање и не дао Бог међусобно злостављање оца и мајке, дете готово дефинитивно одлази на погрешан пут и утеху тражи у друштву и на улици. По хришћанском учењу, породица се не може схватити независно од заједничарења са Христом и Црквом. Међутим, и нажалост. морамо погледати реалности у очи и признати да је велики број родитеља који не виде да деца требају да се васпитавају кроз окриље Цркве и породице. За њих је разумније да то чини модерна технологија и све оно што свет данашњице нуди, међутим споља ће дете можда изгледати срећно и задовољно, али се срце и празнина не могу надокнадити касније. Дете почиње да тоне у самоћу, у свој свет. Данас је тај свет виртуални, свет који подразумева емотиконе које описују расположење детета, повезаност на мрежама где играјући игрице разговарају ћаскају, а оно што треба да испуни дете бива изостављено”.

На крају беседе, отац Иван је истакао значај мира Божијег за човекову душу, да треба да будемо поносни што испуњавамо заповест Божију: “Поштуј оца и матер своју”... чекајући живот будућега века. Амин.

У наставку Литургије велики број ученика основне школе “Мирко Јовановић”, предвођен својим вероучитељима Стефаном Ђурановићем и ђаконом Александром Ђорђевић, причестио се Телом и Крвљу Господњом.

На крају Литургије, Преосвећени Владика Јован поделио је свој очински благослов окупљеној деци, која су славила и благодарила Богу у току свете литургије.

ђакон Александар Ђорђевић