СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БЕЉИНИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БЕЉИНИУ недељу, 15. децембра 2019. године, када наша Црква молитвено прославља светог пророка Авакума, светог цара Уроша и преподобног Јоаникија Девичког, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Гопосидн Јован началствовао је литургијским сабрањем у храму Светог архангела Михаила у Бељини.

Епископу су саслуживали: пензионисани свештеник протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, јерођоканон Јован (Прокин), протођакон Иван Гашић, ђакон Филип Милованчевић (Епархија тимочка) и ђакон Филип Јовановић.

У својој беседи Преосвећени Владика пожелео је присутнима да Божанствена Литургија коју сви заједно служимо буде на наше спасење, на наше духовно и телесно здравље, јер што се год будемо више молили, а поготово уколико се будемо правилно молили, што год више будемо долазили на Литургију и учествовали у светој Литургији, онда ће нам се заиста отворити духовне очи и почећемо да размишљамо о ономе што је најважније и што је највредније за човека. “А највредније за сваког крштеног човека јесте да иште и да тражи Царство Небеско, тј. да тражимо оно што је непролазно. Једино је Бог непролазан, али и човек може бити непролазан уколико живи у Богу и са Богом. Све друго што имамо у овоме свету јесте привремено, јесте пролазно и човек са овога света, како и говори једна песма, ништа не носи осим “скрштених белих руку и праведних дела својих”.

Управо о том привременом и вечном говори нам данашње Свето Јеванђеље, кратко, али веома поучно. Говори нам о једном човеку, богаташу у овоземаљском смислу, кога је Господ назвао безумником, јер је овај човек сву своју срећу видео у овоземаљском богатству. Овај човек је схватао да је смисао и циљ овоземаљског живота искључиво стицање богатсва у овоземаљском свету. Бог нам не брани да стичемо земаљска добра која су нам потребна за одржавање овоземаљског живота, али нам то не сме постати важније од Бога и Царства Божијег, јер човек који само себи граби тај човек и не мисли на Бога. Такав човек је оптерећен својим богатством. А сва богаства овога света ништа не значе уколико у њима нема Бога или ми у њима не осетимо присутво Бога. Човек се у овоме свету или богати Богом или пролазним вредностима, зависно од његовог духовног-менталног здравља. Човек који се не богати Богом живи у заблуди, живи у сластима својим, живи у страстима и што је најгоре живи у гресима. Човек који се не богати Богом јесте највећи сиромах, јер у свом богатству и трчању за оним што је у овоме свету губи душу, а богат је само онај који Бога има у срцу. А када имамо Бога у срцу онда имамо све што је Божије, имамо и веру, имамо и наду, љубав, милосрђе, осећање, имамо све оне дарове Божије које нам је Господ подарио како би ми кроз те дарове захваљивали Богу и осећали се благодарним што нам је Бог те дарове подарио.

Пуки сиромах јесте сваки човек који приписује себи и своме умећу све оно што је стекао у животу. Све што ми поседујемо јесте дар Божији, и човек је дужан, зато што има дар Божији у себи, да тај дар умножава на начин да од њега и други имају користи, јер нам је Господ дар спасења дао не само како бисмо се ми спасили, већ да кроз тај дар помогнемо и другоме да дође до спасења. Људи који су себични, који су тврдог срца, који су без осећаја за другога заиста су највећи сиромаси. Зато замолимо Господу да нам отвори разум како бисмо умом својим мислили и мисли своје за небо везивали, а онда ћемо лакше и живети и корачати у овоме свету”, поручио је Епископ Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је за све присутне припремио старешина храма протојереј Јовица Ескић.

вероучитељ Бојан Миленовић