СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ – СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ – СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕУ понедељак 25. новембра свечаним и празничним вечерњим у школском храму одпочела је прослава патрона Богословије "Светог Јована Златоустa".

Вечерњим богослужењем је началствовао високопреосвећени митрополит загробачко - љубљански Господин Порфирије. Анђеоски образ и ризу спасења на себе је примио професор Новог Завета и Литургике господин Јован Прокин, добивши име небеског заштитника наше Богословије  - Светог Јована Златоустог.

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована

На дан празника, 26. новембра високопреосвећени митрополит Порфирије началствовао је евхаристијским сабрањем, уз саслужење надлежног архијереја, епископа шумадијског, господина Јована, као и гостију из сестринских богословија, ректора богословије у Сремским Карловцима, протојереја, господина Јована Милановића и ректора богословије у Фочи јереја, господина Љубомира Пријовића, те професора из богословије у Призрену јереја, господина Јована Радића и ђакона господина Бојана Радичевића и професора богословије у Сремским Карловцима јереја, господина Станка Лакетића. Литургији су присуствовали и господа професори из београдске, цетињске и нишке богословије.

Према устаљеној пракси, на Литургији су у чин чтеца рукопроизведени ученици завршног разреда, који су клирици шумадиске епархије. У приви степен свештенснства ступили су: Марко Станишић, Никола Караклајић, Александар Бојанић и Бошко Димитријевић.

После прочитане јеванђелске перикопе о добром пастиру, проповедао је митрополит Порфирије, који је рекао: “Свака реч Јеванђеља јесте реч Божија, реч Христова, иако је у прошлости већ изречена, она не губи своју снагу и вечни смисао. Сада смо чули реч Христову, реч Њега самога, која нам открива да је Он дошао у свет, не да би основао неку нову заједницу, идеолошки другачију, не да би утемељио неки нови философски правац који би био само још један више у ондосу на претходне, већ је Господ дошао искључиво и само да спасе људски род. Истовремено, основао је Цркву своју, да она буде радионица спасења, да она буде предукус Царства Божијег, да она буде Царство Божије међу нама управо кроз овај моменат, кроз свету Литургију. Тако и у причи коју је Господ изрекао, а записао је апостол Јован, Он позива све нас да се угледамо на Њега, да нам Он буде образац и узор. Ми данас славимо једног таквог пастира Христовог, кроз чије дело се пројавила служба Христова. Тај пастир јесте Јован, прозван Златоустим. Тако је назван због златних и спасоносних својих речи, али те речи нису биле само дивно изречене, нису биле пука реторика, већ су биле испуњене Духом Светим и у себи носиле снагу која се није само дотицала срца свих људи који су га слушали, већ дотиче и наша срца, срца савремених хришћана. Та снага речи проповедника речи Божије није у стилу, није у начину на који је та реч изречена, него је у унутрашњем односу са Богом и Христом. Ако та реч Јеванђеља није потврђена животом, односно ако не извире из живота по Христу, онда та реч, ма колико лепо била изречена, нема никакву снагу. Ма колико Свети Јован Златоусти имао спасоносу, златну и убедљиву реч, пре свега има спасоносни, врлински живот. Зато сада када славимо светог Јована Златоустог, морамо знати да наша реч има снагу само ако живимо светим животом каквим је он живео”.

Беседа Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија

Током празничне Литургије владика Јован је рукоположио монаха Јована (Прокина) у чин јерођакона.

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована

По завршетку свете службе уследила је свечана академија посвећена јубилеју осамстогодишњице аутокефалности Цркве Српских и поморских земаља коју је отворио хор Богословије под вођством професора појања Немање Старовлаха, а затим је ректор Богословије протојереј – ставрофор др Зоран Крстић свима пожелео добродошлицу. Професор богословије јереј, господин Владан Костадиновић, прочитао је своје излагање о историјским приликама у време добијања аутокефалије Српске православне цркве, на кога су се изабраним текстом надовезали рецитатори ученици Богословије Милан Јеличић, Марко Станишић и Павле Луковић.

У наставку ученици Дејан Костић (на гитари) и Стефан Стојановић (на фрули) извели су песму “Зајди, Зајди”. За крај програма хор је уз инструменталну пратњу ученика отпевао песму “Играли се врани коњи”.

Као и свих претходних, и ове године у прослављању школске славе учествовао је велики број бивших ученика ове богословије и њима нека је хвала!

Прослава је настављена уз свечани ручак у школској трпезарији, уз песму и пријатно расположење.

Милан Јеличић, ученик петог разреда