Епископ се верницима обратио надахнутом беседом о значају које Свето Јеванђеље има за нас хришћане. “Свети апостол Павле скреће пажњу да је Јеванђеље књига над књигама, наука над наукама. Свети оци нас поучавају како треба да читамо Свето Јеванђеље. Кад читаш Јеванђеље немој да тражиш насладу и усхићење, него читај са побожношћу, вером и блиставим мислима. Да се не задовољавамо само бесплодним читањем Јеванђеља, већ да се трудимо да га испуњавамо делима, да оно што читамо и што чујемо да претварамо у дела. Благо онима који науче и испуне. Зато Господ и каже: “Ко има уши да чује нека чује”, односно ко има уши да чује нека то и преточи у дела. Јеванђеље нам је жива реч Божија, а она оживљава браћо и сестре. Јеванђеље не можемо да одвојимо од Христа. Сва друга "јеванђеља" нису спасење, већ само ово Јеванђеље које је Црква усвојила јесте Јеванђеље спасења. Зашто апостол Павле каже да Јеванђеље није од човека? Отац Јустин Ћелијски је лепо рекао да све што је од човека осећа се на смрт и трулеж. У Христовом Јеванђељу нема ништа од човека, у њему све мирише на бесмртност, на вечност, на љубав, жртву, одрицање, доброчинство и блаженство. И заиста, баш зато што мирише на вечност, оно подстиче човека да тежи ка вечности. Јеванђеље је предукус вечности, као што је и Литургија предукус Царства Небеског. Ми Бога не можемо заменити човеком. А шта човек може да да без Христа? Ништа. Али кад је у човеку Христос, онда он помаже тиме и оне око њега и подсећа их да треба да живе са Христом. Човек човеку може да помогне, али човек не може да да човеку оно што му Бог даје. Ако је ико био против Бога и Христа, то је био Савле. А кад му се Христос јавио и кад је он открио Христа у тој светлости шта се догодило? Нестао Савле и постао Павле, нестао гонитељ и постао ватрени проповедник Христов. Тако је Савле угледао Христа у неисказаној светлости и он је осетио да је сва истина у васкрслом Господу Христу. Једино је Он могао за себе да каже: “Ја сам Пут, Истина и Живот”. Зато је апостол Павле и рекао да га је Христос освојио заувек и да га је Господ научио Јеванђељем, улио у њега Јеванђеље. Апостол Павле је вером примио Христа у себе, а онда је вером примио и Христово Јеванђеље. Нека нам Бог да да можемо и ми рећи за себе “не живим више ја, него живи Христос у мени”. Да није било Јеванђеља не би било ни спасења. Бог вас благословио”, била је порука Епиксопа Јована.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Урош Костић, ђакон