Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Милан Борота, јереј Иван Антонијевић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су богослови г-дин Никола Караклајић и Александар Бојанић, као и студент ПБФ-а Илија Арсенијевић. За певницом је било братство овога светог храма.

Преосвећени Владика је протумачио прочитано Јеванђеље по Луки (12, 8-12) као и посланицу апостола Павла Филипљанима (2, 12-16), говорећи да је веома поучна, посебно издвајајући реченицу апостола: “Градите своје спасење са страхом и трепетом”. “Браћо и сестре, ради нашег спасења Господ Христос је постао човек. Ради нашег спасења, дошао је у свет, страдао је на крсту, распет био, страдао и васкрсао. Када видимо шта је све Господ урадио ради нашег спасења, ми ћемо опет видети и поучити се речима апостола који каже да је Господ Исус био послушан Оцу своме до саме крсне смрти”.

Послушање је тема коју је Преосвећени истакао у наставку беседе. “Пример хришћанима јесте сам Спаситељ Исус Христос. Послушност је, по речима апостола Павла, грађење спасења са страхом и трепетом. Сама реч градите значи да су хришћани сами градитељи или рушитељи свога спасења. Истина, сва средства, све силе и све што је потребно за спасење налази се у самом нашем Спаситељу и у оном што је Он учинио за нас. А наше је браћо и сестре, да све то што је Господ учинио за нас, да све то вером примимо у душу своју и срце своје, и у своју савест, како би нам цело биће трептало. Потребан је тај духовни ваздух човеку или Божански Дух Који стално лебди, а молитве да она трепти у нама да не изгубимо страх за своје спасење. Када се изгуби страх за спасење ту спасења нема. Када се изгуби страх да се живи хришћански ту живота нема. Када се изгуби страх да могу да радим шта хоћу, да говорим шта хоћу и да будем какав хоћу, е страх је тај који нас приводи Богу, а не онај страх људски који отуђује човека од самога себе, али и од другога”.

Преосвећени се осврнуо опет на речи апостола Павла: “Градите своје спасење са страхом и трепетом”. “Зашто? Зато што браћо и сестре са свих страна вребају зли дуси, искушења, даноноћно наваљују кроз разне грехе, кроз разна искушења и саблазни, да би тај зли дух извукао камен из грађевине нашега спасења. Када се извуче онај угаони камен, шта бива са кућом? Пропада и тоне. Зато је човеку потребно да стражи на своме спасењу”. У наставку беседе је истакнуто грађење спасења: “Веома је важно да будемо градитељи спасења, а не рушитељи. Човек руши своје спасење кроз много видова, кроз неживљење хришћанско, кроз грех, кроз сујету, руши спасење човек када немарно мисли. Спасење није ништа тренутно, то је нешто што стално треба да трепери, да те стално подсећа да не паднеш, као што птица трепери крилима да не падне и не потоне. Све док трепери она је горе. Све док се човек не уздигне горе, он је доле, и доле пада. Птица када је горе она је безбедна јер није на дохвату човека и звери. Зато је позив свакога од нас да се уздигнемо, а уздизање наше, јесте тражење спасења”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

На крају се Преосвећени осврнуо на значај речи за наше спасење: “Свака реч гради наше спасење или руши не само наше, него и нас и оних око нас. Живот нам се даје за зидање зграде спасења, како каже апостол Павле, и то зграде на небесима. То значи да све овде што градимо, то нас чека горе. Ако градимо добро, добро ће нас сачекати горе, ако градимо зло, исто ће нас то сачекати. Ако човек почне да се хвали тиме што је учинио, то значи да је примио плату своју, како каже данашње Јеванђеље. Неопходно је да градимо своје спасење, а оно се гради и мислима и речима, а посебно делима. Наше спасење се гради вером, чак и добро када чинимо само ради добра, онда то добро није ради Бога. Вером да живимо и вером ћемо изграђивати своје спасење”.

У наставку литургије верници су се причестили Светим Тајнама, међу њима су посебно били бројни они најмлађи који су на крају примили од Преосвећеног благослов у виду иконица.

ђакон Александар Ђорђевић