У очинској поуци упућеној свим сабранима под сводовима храма Девичког Чудотворца, Преосвећени владика Јован протумачио је 55. Зачало Матејевог Јеванђеља које је прочитано. “Ово Јевађеље, као и Апостол који смо прочитали, говори о Царству Небеском. На самом почетку овог Јеванђеља каже се: “Рече Господ причу ову: Царство Небеско је као благо сакривено у пољу”. Под пољем се овде подразумева свет, а благо је наша душа. Нема већег блага које човек може да оствари и сачува него да сачува душу своју. Шта човеку вреди да цео свет задобије а душу своју изгуби. Душа је боголико семе које је Бог у нас усадио. Али не само да је боголика, већ је дзша и богочежњива.... Наша душа стално чезне за Богом, али ми оппхрвани неким проблемима не осећамо и не чујемо тај вапај душе и сконцентрисани смо на нешто што је споредно” рекао је Епископ.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

У наставку своје беседе владика је нагласио да Христове речи али и речи апостола павла о Царству Небеском побуђују у нама питање шта је то што је највредније, шта је човеку најпотребније, шта човек треба да иште пре свега и шта је за човека најспасоносније. На ово питање нам је Господ дао одговор рекавши: “Иштитте најпре Царство Божије и правду Његову, а све ће вам се друго додати”. Тражећи Царство Божије свој ум и своју душу смо усмерили ка Царству Небеском и на тај начин живимо јеванђељски, онако како нас учи Црква и Свети Оци. Насупрот оваквог начина живота стоји човек који мисли пре свега само својим умом, ослањајући се само на себе и своју гордост. Такав човек престаје да буде ученик Господњи јер сматра да је и Учитеља надвисио. Такав човек никада не сегледава себе онаквим какв јесте, али и себи не признаје своју гордост.

Након Литургије, Епископ је поделио иконице присутним верницима.

Свети Дионисије Ареопагит

Свети Дионисије био је ученик апостола Павла. Чувши беседу овог премудрог Апостола о непознатом богу, чије кип видео у Атини, свети Дионисије поверова у Христа Распетог и Васкрслог, крсти се и би постављен за провог епископа Атине. За име овог божијег угодника и мученика везују се ранохришћанска дела “О именима Божијим”, “О небеској Јерархији”, “О црквеној Јерархији”, “Мистично богословље”... Савремена истраживања покала су да поменута дела настају знатно касније, крајем петог века и то из пера неоплатоничара, највероватније Прокла. Сва ова дела припадају “Corpus Areopagiticum” Дионисија Псеудо-Ареопагита. Свети Дионисије завршио је свој овоземљаски живот мученичком смрћу 96. године после Христа.

Кондак светом Дионисију: “Прошавши небеска врата духом, као ученик Апостола Павла који је до трећег неба доспео, Свети Дионисије, неизречених тајни си се обогатио сваким разумом и озарио си оне који су у тами незнања седели. Зато ти кличемо: Радуј се, оче васељенски!”

јереј Милош Ђурић