Благољепију богослужења допринели су и Србски православни појци који су песмом увеличали ово духовно сабрње.

После трократног опхода око храма Епископ Јован је положио у часну трпезу мошти светог великомученика косовског Лазара и том приликом истакао значај овог момента: “Храм је обиталиште Бога, то је дом у коме Господ пребива. Данас у овај храм, у овај престо, полажемо мошти светог великомученика Лазара. Потребно нам је заступништво светог Лазара јер он је пролио крв за спасење свога народа. Ви сте данас поред Покрова Пресвете Богородице коме је овај храм посвећен, добили још једног заштитника - светог Лазара Косовског. Имена која сте уписали, а која ће се положити у свети престо, сведочиће о овом времену, али ће се над њима и вршити света Литургија за ваше спасење, али и спасење свих оних који су овде уписани. И после нашег одласка са овога света над овим именима служиће се Божанска Литургија. Молите се Богу и слушајте Цркву, а не себе, да бисте задобили спасење. Бог вас благословио”.

По освећењу храма у трему испред цркве Епископ је служио свету архијерејску Лирургију. На малом входу Епископ шумадијски Господин Јован унапредио је надлежног свештеника Игора Обрадовића у чин протојереја. Новоодликованом проти владика је кроз своју беседу упутио следеће речи: “Данас те је Црква одликовала високим одликовањем - чином протојереја. Гледано по људској логици млад си за овај чин, али због труда који си уложио Црква те одликује. У Цркви се одликовање даје за оно што треба да урадиш, као подстрек за већу ревност. Нека ти одликовање не буде на гордост, већ за још већи труд. Не ради да се доказујеш, јер нећеш бити доказан. Не оптерећуј се да људи о теби добро говоре, него ти о њима добро говори и моли се за њих. Имај послушности и молитве и не бој се”.

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована

У наставку богослужења после великог входа и освећења дарова светом причешћу приступили су епископ, свештеници и ђакони, али и велики број верног народа са децом. На крају богослужења Владика Јован одржао је беседу и том приликом истакао следеће: “Човек који је круна стварања задобио је дар да слави, велича и благодари Богу. Најприсније то можемо чинити у светом храму. Сваки народ који гради овоземаљски храм пре свега гради храм на небу. И овај храм који сте изградили пратиће свакога од вас ако будете долазили у њега. Свети Божији угодници који су непрестано у цркви прате ваш живот. И они ће бити ваши сведоци да ли долазите у светињу да се молите, да се исповедате, да се причешћујете. Свака породица може послати бар једног члана на богослужење. Тако ћемо отворити наше духовне очи да сагледамо Спаситеља свога. Наша епархија је богата храмовима и има чиме да се дичи, али не можемо се дичити народом на богослужењима јер га нема често у цркви. Долазак у цркву на Литургију је највећа дика. На тај начин изграђујемо веру у живога Бога. То је најбоље дело које можемо учинити за Бога”. На крају беседе епископ је напоменуо: “Данас смо крстили храм. Помазивали смо га светим миром као што помазујемо децу по крштењу. Зато уђите у цркву са вером и смирењем и Бог ће вас блаословити”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Пред окупљеним народом, на крају службе, владика је одликовао орденом Вожда Карађорђа господина Радоја Цветковића, најпреданијег радника на изградњи светиње. Архијерејску грамату признања између осталих добили су приложници плаца за изградњу храма почивши Драгослав Савић и његова супруга Мирјана и пројектант храма господин Јован Мирчетић.

После доделе одликовања и признања у име свих одликованих окупљенима се обратио београдски прота Славко Божић који је захвалио владики на признањима и подсетио све окупљене да ће се у овом храму молити и будућа поколења када нас више не буде било и сведочити о људима који су допринели изградњи овог храма и најмањим својим трудом.

Почеци изградње храма датирају пре седам година, када су веома брзо ударени темељи за подизање цркве. Владика Јован је темеље храма осветио 16. марта 2013. године, звона за цркву 16. јула 2016. године и крстове за светињу 22. јула 2017. године. Храм је подигнут за непуних седам година трудом надлежног свештеника и од прилога верника.

Прота Игор Обрадовић са својим парохијанима пипремио је трпезу љубави за све окупљене али и пригодан поклон и дирљиву беседу коју је упутио владики Јовану.