Након молитве и светог причешћа уследило је и окупљање на летњем трему испред манастира Светог Луке, где су крагујевачки верници као и сви остали добили осим физичког и духовно окрепљење кроз разговор са архимандритом Алексејом (Богићевићем). Он нас је упознао са историјатом овог манастира који се састоји од чак три цркве, али и са светињама овог манастира, а то су пре свега мироточиве иконе Светог Луке и Светог Алексеја, као и лековите воде на оближњем извору.

Из Бошњана продужили смо пут до престоног града из доба цара Лазара – Крушевца. Осим зидина старог града посетили смо и чувену цркву Лазарицу познату по томе да је у њој склопљен завет који је ондашње ратнике против Турака учинио “светим ратницима” за Србију. Један од пароха цркве Лазарица подсетио нас је на значај овог храма и Косовског завета, због чега се и данас широм света зидају “нове Лазарице”.

Пут нас је даље водио до манастира Покрова Пресвете Богородице у селу Ђунис. То је велика светиња овог краја, која посебно оживи у ноћи између 14. и 15. октобра, када се у порти и храмовима овог манастира окупља на хиљаде верника на свеноћном бденију. Крагујевачки верници дочекани су од тамошњег женског монаштва и миросани светим миром у новој цркви, а имали су прилику и да се окрепе “живом водом” са извора крај манастира и поклоне пред каменом на којем се појавила Пресвета Богородица пред једном побожном верницом, што је чудо, које се, кажу, понавља много пута током празничног бденија за Покров Пресвете Богородице.

Крагујевачки путници су посебно уживали у разговору са оцем Влајком у манастиру Светог Романа, где се налази и гроб чувеног пуковника Рајевског, кога љубитељи руске књижевности познају као грофа Вронског. Отац Влајко који је познавао сву тројицу крагујевачких епископа од владике Валеријна, преко владике Саве и владике Јована, причао нам је колико воли Шумадију, али и о везама овог манастира и српског народа са Русијом, а затим је све поклонике још једном миросао испред моштију светог Романа.

Овде смо направили и заједничку фотографију како би што дуже у нама живеле успомене на овај недељни дан заједничког литургисања у цркви и свакодневном животу.

Гордана Јоцић