Архијерејима је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво из више епархија, а посебну лепоту богослужењу дало је појање ученика призренске Богословије “Светих Кирила и Методија”. У оквиру свечаности у Ћелијама, којом је уједно у Епархији ваљевског крунисана прослава јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, уприличено је уручење новоустановљеног Ордена Светог Оца Јустина. Такође заслужним лаицима уручен је Орден Светог Владике Николаја и Архијерејске грамате. За крај сабрања ћелијско сестринство, предвођено високопреподобном игуманијом Гликеријом, приредило је трпезу љубави за све који су дошли да са њима поделе радост овог дугоочекиваног догађаја.

У навечерје свечаности, на празник Рођења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин приредио је у Епархијском дому Епархије ваљевске пријем за браћу архијереје и друге уважене госте, који су дошли да са њим и богомповереним му верним народом прославе јубилеје Преподобног Оца Јустина и СПЦ и молитвено учествују у освећењу тропрестоног храма, саграђеног према аманету новопросијавшег светитеља. Пријем у Епархијском дому и потом вечера у парохијском дому Покровске цркве протекли су у великој празничној радости и срдачним разговорима о важним темама за живот Цркве. Једна од њих тиче се духовног живота потомака руске емиграције у Француској, тачније тамошње епархије Руске Цркве која је сада у надлежности Московског патријархата. Заинтересован за овај сегмент живљења руске дијаспоре, први секретар Амбасаде Руске Федерације Г. Алексеј Жуков исцрпне одговоре на своја питања добио је од Епископа бачког Г. Иринеја, члана Светог Архијерејског Синода СПЦ и врсног познаваоца ове проблематике. Благословом Епископа ваљевског Г. Милутина драге госте поздравио је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, описавши историју Покровског храма и пожелевши добродошлицу архијерејима. У манастиру Ћелије служено је празнично бденије у сусрет великом догађају за Епархију ваљевску, СПЦ и Православље у целини, будући да је Ава Јустин изузетно поштован код свих православних народа. Службом је началствовао протонамесник Бранко Чолић, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање ученика Богословије “Светих Кирила и Методија” из Призрена.

На сам дан освећења тропрестоног храма, када наша Света Црква прославља родитеље Пресвете Богородице Светог Јоакима и Ану, у манастиру Ћелије сабрало се мноштво верника да, предвођени архипастирима, молитве узнесу у славу Господа и част Преподобног Оца Јустина. Ова свечаност радост је за Епархију ваљевску, родну епархију Оца Јустина – Врањску, нашу помесну Цркву, али и све који чине православну васељену, јер је Свети богоносни Отац Јустин био великан не само српског рода, духовник и богослов Српске Цркве, него и светило свеправославне хришћанске васељене, рекао је у литургијској проповеди Епископ бачки Г. Иринеј, један од истакнутих савремених теолога и архијереја духовно пониклих крај Аве Јустина.

Ава Јустин, апостол свога времена

Беседа у храму јесте тумачење јеванђеља, јер оно је нераскидиво повезано са Светом Литургијом. Све што у јеванђељу читамо, на Светој Литургији се остварује и то доживљавамо. Не теоретски, већ реално, органски, као учесници. Литургија је домострој спасења, а Свето писмо је богонадахнути опис тог домостроја. Јер, Господ Христос се оваплотио у тело човека, а Своју реч у реч Светог јеванђеља. Данашња прича о чудесној свадби символизује вечно блаженство Царства Божјег, које се оваплоћује на Светој Литургији, и ми смо сами званице на тој свадби. На крају се каже да онај који није осењен благодаћу Духа Светога, није достојан да учествује у тој свадби, односно буде део радости Царства Божјег. Достојни су сви који су се том позиву одазвали, они постају изабрани, поучавао је Владика Иринеј. Ако је постојао човек у нашем роду и у нашем времену ван граница наше земље и Цркве, који је читавог свог живота будно слушао зов Христов и одазвао му се свим својим бићем то је био Свети Ава Јустин Ћелијски и Врањски, изданак породице која је седам колена уназад давала свештенике, одрастао у дому молитве у близини манастира Светог Прохора Пчињског. Поред школовања у Београду и иностранству, главни извор његовог духовног бића је благодат Божја, истакао је бачки архијереј Г. Иринеј.

Сви који су имали прилике, а и ја недостојни сам био тога удостојен, сећају се како је богослужио. Не овде, у овом храму, који је толико желео, толико за њим чезнуо и оставио га као свој аманет својим духовним потомцима и своме манастиру Ћелијама. Сећамо се са каквим је сузама и молитвеним уздасима богослужио, са каквом душом која гори пред Господом као неугасива светиљка. Исто тако сви се сећамо његових беседа, омилија, његових литургијских проповеди. Проповедао је у скромном ћелијском Светоархангелском храму, најчешће пред релативно малим бројем монахиња и свега неколико људи из оближњих села тако надахнуто, истинољубиво, очаравајуће за душе слушалаца. Да је служио у Светој Софији у Цариграду, Исакијевском саборном храму у Петрограду или у Храму Христа Спаса у Москви, не би говорио другачије. Старац Јустин је знао да сведочити љубав, правду и истину Христову јесте његов вечни задатак – поделио је своја сећања на духовног му оца Владика Иринеј.

У личности Аве Јустина остварује се оно што је он говорио за Светог Јована Претечу Господњег и друге светитеље, а то је да су у њима спојени дарови Духа Светога и све врсте подвига, које се своде на подвиг вере и љубави према Господу Христу, према Светој Тројици, али и према творевини Божјој и ближњима. Био је носилац Божје благодати, али и свих облика подвижништва. Ава Јустин је био апостол свога времена, ходајуће – живо јеванђеље, онај који га сведочи свим својим бићем и шири га по свету. Ако је до неустрашивог исповедања вере, он је ту. Ако је до страдања за веру Христову, он је опет ту. Али, највише је у свету познат као теолог, велики отац и учитељ Цркве нашег времена. Он је живи пример подвижника који богословствује и богослова који је подвижник, истакао је Епископ бачки Г. Иринеј. Како је реч Оца Јустина надахњивала боготражитеље за његовог живота, тако данас чине његове књиге, а још више његове свете мошти.

На крају Свете Литургије, сабране је поздравио Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, један од Авиних духовних синова. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, услед немогућности да дође и началствује литургијским сабрањем, упутио је писмо Епископу Милутину, ћелијском сестринству, браћи Епископима и верном народу.

Овај догађај је од великог значаја не само за Епархију ваљевску, већ целу нашу Цркву и шире. Име Оца Јустина, новопрестављеног светитеља, не припада само нашој Цркви, већ целом Православљу. Стога, од Господа желимо да ову духовну свечаност прославите у најбољем поретку, на радост светих угодника и народа нашег. Срдачно поздрављамо Вас, Преосвећени Владико, све архијереје, свештенство и монаштво, као и благоверни народ. Благослов Светога Саве и Оца Јустина нека се богато излије на све присутне и на сав наш народ – наводи се у писму Патријарха Иринеја, које је прочитао директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј – ставрофор Стојадин Павловић.

Домаћин свечаности, Епископ ваљевски Г. Милутин заблагодарио је Патријарху Иринеју на поздравном писму. Велика је част бити данас овде, у овом светом храму, кога је Дух Свети осветио и утврдио и нама дао да у њему појемо Свете Литургије до краја века, рекао је Владика Милутин. Он је поздравио браћу архијереје, свештенство и монаштво, као и команданта Касарне “Војвода Живојин Мишић” у Ваљеву, пуковника Зорана Смиљанића, директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милету Радојевића, првог секретара Амбасаде Руске Федерације Г. Алексеја Жукова, представнике државне власти, локалних самоуправа са подручја Епархије ваљевске и сву браћу и сестре који су данас под сводовима светог храма у манастиру Ћелије, где је Свети Отац Јустин служио, писао и проповедао. Срдачну благодарност Владика Милутин упутио је Владици Иринеју на дивној беседи, у којој нас је поучио како треба да живимо и да се угледамо на великог Божјег човека Оца Јустина.

Овај дан смо дуго чекали и он много значи не само за Епархију ваљевску, јер Отац Јустин је васељенски светитељ. Све оно што је овде рађено и грађено припада целој васељени. Он данас из небеског света посматра не само нас овде окупљене, него и све Србе. На нама је да положимо испит пред њим… Радује се његова душа, која нас одозго гледа и благосиља, онако како је то чинио и док је био на земљи – пун смирења, пун радости и пун огња за веру и истину Христову. Радује се моја душа што сам као надлежни архијереј могао да дочекам све архијереје, свештенство и монаштво и све вас, браћо и сестре. Ту радост делим са свима вама – рекао је Владика Милутин.

Одликовања и грамате за добротворе

Априла ове године Свети Архијерејски Синод СПЦ услишио је молбу Епископа Милутина да Епархија ваљевска уради Орден Светог Оца Јустина. Први примерак одликовања додељен је Патријарху српском Г. Иринеју. Такође, данас су га добили и духовни синови Оца Јустина: Митрополит Амилохије, Архиепископ берлински РЗЦ Г. Марко, Епископ бачки Иринеј, умировљени Епископ Атанасије, игуманија Гликерија са сестринством манастира Ћелије, без кога ничег од свега овог не би било. Овом приликом Орден Преподобног Аве Јустина постхумно је додељен аутору пројекта заветног храма Г. Предрагу Ристићу. Великим добротворкама новог храма у Ћелијама Ивони Јањић – Адамовић и Мирјани Сабади додељен је Орден Светог Владике Николаја.

За трпезом љубави, успомене на дане проведене са Авом Јустином евоцирао је Архиепископ берлински Г. Марко. У манастир Ћелије долазио је у времену у ком су ретки били храбри да то чине. На сваком кораку сусретао се са полицајцима, који би питали о разлозима доласка. Мали део народа био је свестан колико великог човека је имао у својој близини. Хвала Богу, прилике у друштву су се промениле и данас у Ћелије на поклоњење Ави Јустину многи долазе, рекао је Владика Марко, упутивши благодарје домаћинима, Патријарху Иринеју и браћи епископима.

Кроз векове, Руси и Срби раме уз раме водили су бројне битке. Сад водимо битку на духовном пољу и издржаћемо, јер се боримо за праву ствар, поручио је у здравици први секретар Амбасаде Русије Г. Алексеј Жуков. Овај храм биће један од најлепших у СПЦ, речи су др Милете Радојевића, директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама.

Овај храм ће сведочити о свима нама који смо дали свој допринос његовој градњи. Нека би дао Бог да се наши потомци поносе нама као што се ми поносимо нашим владарима, који су зидали задужбине на Косову и Метохији – поручио је др Радојевић. У име манастира Светог Јована Претече, скита Верије, благодарје је упутио јеромонах Пантелејмон. Игуманија манастира Ћелије мати Гликерија даривала је епископе иконама Преподобног Оца Јустина, које је израдила ћелијска иконописачка радионица. Уручени су епархијски дарови и Архипастирске грамате, захвалнице ћелијске обитељи добротворима и приложницима тропрестоног храма, а призренски богослови добринели су свечаној адмосфери својим појањем духовних и националних песама.

Ј.J.

Извор: Епархија ваљевска