Вечерњим богослужењем началствовао је парохијски свештеник Срђан П. Тешић, док је на јектенијске прозбе одговарао верни народ, не разликујући се у тим тренуцима певнице од Наоса, да се уистину спозна древна литургијска прозба “и дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо” као делатна благодат Божија, делатна силно још на земљи, а духом предукуша будуће Царство Божије, Царство пуноће благодати Божије.

На крају вечерњег, по отпеваном тропару, приступило се освећењу грожђа и осталог воћа. Потом се верном народу обратио служашчиј храма који је подсетио на значај самог празника, на то да смо позвани да узрастамо у Богу, да напредујемо и преображавамо себе кроз живот у Христу и кроз свете тајне које нам је оставио. Изразио је велику радост што се народ у све већем броју скупља у своме храму, јер је то лађа спасења чији прамац – олтар, а чији је кормилар сам Христос, узводе ка Истоку, ка вечноме животу.

Сабрање је настављено послужењем испред храма где су се верни могли послужити освећеним плодовима.

Страхиња Вуксановић, апсолвент права