Чтецирали су г. Марко Петровић и г. Марко Гаљак, а појали су чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.

Епископ је на самом почетку свог обраћања честитао празник: “Срећна слава овог манастира браћо и сестре. Нека Господ благослови наш долазак у ову светињу”, да би у наставку беседе говорио о послушању и поретку у Цркви истакавши следеће: “Бог је дошао да спасе човека зато што је он круна Божија. Бог је васкрсао да би нам показао да ћемо и ми васкрснути, а васкрсава сваки онај хришћанин који умире са Богом, верујући да ће га Бог васкрснути. Ако нас анђели не буду чували и ако нас благодат Божија не буде чувала, онда је човек на сваком кораку изложен невољама, бедама, патњама, мукама, искушењима. Сваки од нас има свог анђела, зато водимо рачуна да не љутимо анђела свога јер од његовог чувања зависи наш живот и овде и на небу. Господ је дошао и учинио човека славом и чашћу већим од анђела. Како је достојанствено бити човек, али прави човек, верујући човек, који веру потврђује својим делима. Ми браћо и сестре, сви знамо да су анђели и арханђели силе небеске и да је њима Бог дао послушање да они служе човеку. Они јесу увек уз нас ако их ми стално призивамо. Ми смо ту да им се обраћамо с молитвом и поверењем. Црква нас учи да постоје анђели који слушају Бога и они анђели који то не чине, а то су анђели таме. Анђели таме су због непослушности изгубили спасење и то желе човеку. Неразуман човек често служи онима који му не желе добро, који су отпали од Бога. Они су престали да гледају лице Божије и то је највећа казна за њих. Да би анђели остали анђели потребно је да слушају и извршују вољу Божију. Потребно је да служе другима, а не да друге покоравају себи. Оне нечастиве силе раде на покоравању човека себи, и оне наговарају човека на зло. Потребно је да анђели све приводе Богу, а не да они буду центар света, што људи често раде. Људи на томе највише духовно гину. У Цркви Божијој све је устаљено по реду и поретку, а човек често хоће да се врши његова воља, а не воља Божија. Тај поредак се може дефинисати као послушање Богу. Послушање Богу се реализује нашим појединачним животима као послушање Цркви Божијој. Онај који слуша оног свога, он слуша и Бога, а онај који слуша себе тај не слуша ни Бога ни свога претпостављеног. Да имамо поверења према нама и према Богу, да наша љубав буде подједнака и према Богу и према ближњима. Без послушања нема служења Богу. Слушај и Бога и ближњег и ето ти користи од послушања. Да позовемо браћо и сестре свете анђеле Божије у помоћ, да се угледамо на анђеле, на Пресвету Богородици која је и родивши Бога остала у послушању”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након литије и чина резања славског колача, Епископ Јован је доделио Архијерејске грамате признања господину Љубиши Поповићу из Београда, господину Микици Арсенијевићу из Винче и госпођи Гордани Мијаиловић из Београда, поводом несебичне љубави коју су делима посведочили помажући манастир Вољавчу.

У наставку сабрања приређена је трпеза љубави трудом игуманије Евгеније и њеног сестринства.

Урош Костић, ђакон