Прва дестинација ка лаври Студеничкој која се са правом назива “мајком, главом и кореном свих цркава у Србији”. У манастирском храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, који је настао крајем XII-тог века, поклонили смо се моштима светог Симеона Мироточивог, свете Мати Анастасије и светог Симона Монаха. Велики број информација имали смо прилике да чујемо од послушаника у манастиру, а такође били смо у прилици да видимо и како теку радови на конзервацији средњовековног живописа који краси ову светињу. Духовно окрепљени оним што смо видели и чули у храму, задржали смо се око два сата у разгледању храма, конака и свих других манастирских објеката. Путовање је даље настављено ка Краљеву и манастиру Жича.

Манастир Жича је средњовековни манастир из прве половине XIII-тог века и задужбина је светог Саве и његовог брата Стефана Првовенчаног, у монаштву светог Симона Монаха. После упознавања са историјатом од стране сестринства манастира, где смо између осталог чули да је Жича манастир који је највише пута страдао од свих наших манастира, чак 17 пута, обишли смо параклисе и помолили се свима светима из Светородне династије Немањића да нас њиховим молитвама Господ благослови на путу ка нашим домовима.

Јереј Милутин Гашевић