МАНАСТИР ДРАЧА ПРОСЛАВИО СВОЈУ СЛАВУ

МАНАСТИР ДРАЧА ПРОСЛАВИО СВОЈУ СЛАВУУ среду Преполовљења, 22. маја 2019. године, на празник Преноса моштију светог Николаја Мирликијског Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Драча. Повод овог литургијског сабрања био је прослава манастирске славе, а Епископу су саслуживали: архимандрит Серафим, игуман манастира Денковац, јеромонах Доситеј Хиландарац, настојатељ манастира Ћелије, протојерј-ставрофор Живота Марковић, протонамесник Срђан Тешић и протођакон Иван Гашић.

За певницом су појали ученици Богословије "Светог Јована Златоустa" у Крагујевцу.

Прославу манастирске славе увеличао је верни народ заједно са монасима из више манастира Епархије шумадијске.

У надахнутој беседи, Преосвећени Владика истакао је значај празника Преноса моштију светог Николаја у Италију и град Бари где оне и данас почивају. “Три су хришћанске врлине у личности светог Николе. Светитељ је показао велику љубав према Богу и ближњима, не само сентименталну, апстрактну, већ је љубав показивао према свакоме, а највише према онима који страдају и којима је била потреба светитељева вера, молитва и љубав коју је показивао конкретним делима. Сав у народу, али сав у Богу. Помогао је човеку који је био толико очајан да је хтео децу своју да прода. Светитељ му је тајно помогао. Светитељ је делима исповедао, а не речима. Христа је исповедао. Истина увек излази на површину, и зло које није вечно биће побеђено. Добро је само вечно, а вечан је Бог. Човек може бити добар само ако је са Богом. Светитељ је давао људима и подстицао друге да дају. Небо високо, а море дубоко. Склањао се од хвала, али га је Бог хвалио. Клањао се од славе, али га је Бог прославио. Није историјска личност, него Божија личност. Даје нам пример како да верујемо, и када паднемо и када изгубимо наду, како да волимо другог човека. Онај који хоће да се ослободи свих, постаје као блудни син који је рекао ја сам довољан сам себи. Нама је потребан Бог, нада, вера, и други човек. Други нам треба, јер тај други нас води у Царство Небеско. Прво Бог па онда други човек. Све ово је порука светог Николаја. Порука да је наш живот, и живот нашег народа, захваћен буром. Човек који је сам никада није јак, јак је само у својој идеји да може без другога. А онај који може без другога може и без Бога. Хришћански живот је ученички живот”, истакао је Преосвећени владика, додајући и смисао преполовљења као празника када смо на пола пута од Васкрсења до Педесетнице, и како каже у тропару овог празника да се душа наша напоји са Христовог извора.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након опхода око храма ове свештене обитељи, пресечен је и славски колач и уприличена трпеза љубави у манастирском конаку.

Милан Јеличић, ученик Богословије у Крагујевцу