ВЕЛИКА СУБОТА У СТАНОВУ

ВЕЛИКА СУБОТА У СТАНОВУНа Велику суботу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона у Станову.

У пуном храму верног народа, заједно са својим Епископом принели смо своје молитве Васкрслом Господу који је на Велику суботу разрушио ад и Васкрсао старозаветне праведнике. Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском Господину Јовану саслуживали су: архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Синиша Марковић, протојереј Горан Ђерковић, протојереј Сретко Петковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Недељко Дикић. За певницом су певали протојереј Драгослав Милован и г. Никола Ђурица. Чтецирали су г. Марко Гаљак и г. Стефан Лазаревић.

После прочитаног Јеванђеља верном народу се пригодном беседом обратио архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стафановић рекавши између осталог: “Ова света и Велика субота, дан новога стварања или другога стварања како говоре оци цркве. Које је то прво стварање и због чега је било потребно ово друго стварање, ново стварање, због чега је овај дан тако значајан, за све нас и за читав свет? На почетку Великог поста као и данас на овом одељку из Старог Завета, који сте могли да чујете, говори се о томе како је Бог створио свет. То је прво стварање. Бог је творац света, свет је створио из небића из ничега. Свет који пре тога није никада ни у каквом облику постојао, Бог не само да га ствара него у њега удахњује и живот, оживотворава тај свет и ствара свет да постоји, не да је привремен, него трајан, вечно да постоји. И Господ ствара човека као украс целокупне творевине да би и он постојао вечно, односно да би читав свет кроз човека постојао вечно. Нажалост, због злоуботребе човекове слободе и због последица првороднога греха свет је постао смртан. Постао је поробљен грехом, Сатаном и смрћу. Овај предивни свет створен за вечни живот, постао је смртни трулежни пролазни свет. Међутим, Бог није оставио човека, наставио је да брине, да промишља о човеку, обећао му је Спаситеља који ће доћи. И та брига Божија о свету и човечанству наставила је се кроз векове при чему се није састојала само у речима него и у конкретним делима. Једно од најконкретнијих дела Божије бриге и Божије љубави о свету и о човечанству јесте и празник који су славили старозаветни Јевреји, односно догађај по коме је установљен празник чије име често помињемо и често ћемо помињати у данима који долазе, а то је Пасха. То је празник који је установљен у спомен изласка Јевреја из ропства египатског. То старозаветно пасхално јагње јесте праслика Господа нашега Исуса Христа, новозаветног пасхалног јагњета. Као што јагњету приликом празновања Пасхе нису ни једну кост сломили тако ни Христу на крсту нису сломили ни једну кост. Као што је крв пасхалног јагњета избавила Јевреје из ропства тако и нас крв Христова избавља из ропства греха, смрти, Сатане. Јевреји су били опасани и спремни за Пасху, тако и ми треба да се у животу трудимо да будемо спремни да Спасу нашему приступамо што спремнији. Наше спасење Господ остварује и испуњава на Велику суботу, сишавши у ад разрушивши врата адова, победивши смрт и благовестивши свим старозаветним праведницима од Адама ту спасоносну вест о Васкрсењу. Зато је Велика субота толико значајна”.

Беседа протојереја-ставрофора мр Рајка Стефановића, Архијерејског намесника крагујевачког и професора Богословије “Светог Јована Златоуста”

У наставку свете Литургије велики број верујућих, као и деце, причестио се Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа.

Недељко Дикић, ђакон