Више од четири стотине година пре него што се десио, пророк Божији изрекао је пророчанство о догађају који данас празнује наша Света Црква. Господ Исус Христос, окончавши своју проповед на земљи, ушао је у царски град Јерусалим, у град Божији. Господ је ушао као Цар, да би своје служење овенчао одлучујућим подвигом - побеђивањем смрти, и то смрћу, те скидањем клетве са људског рода и примањем исте клетве на себе. Он је у царски град Давидов ушао седећи на магарету (Јн 12,16) које никада нико од људи није уседао (Лк 19,30) - да би човечанству вратио царско достојанство, које је наш праотац Адам изгубио. Многобројни народ који је пошао у сусрет Господу, узбуђено је клицао: “Осана сину Давидову! Благословен који долази у име Господње” (Мт 21,9; Лк 19,38). А како то често бива, тај исти народ ће (након што прођу четири дана) за исту особу (коју је данас прогласио за Цара) викати: “Распни га, распни, немамо цара осим ћесара” (Лк 23,21; Јн 19,15).

Зато се данас, у Старој Милошевој цркви у Крагујевцу, сабрао велики број верујућих људи, који су учествовали у светој архијереској Литургији, којом је началствовао Епископ шумадијски Господин Јован, а уз саслужење протојереја – ставрофора др Зорана Крстића, протојереја – ставрофора мр Рајка Стефановића, протојереја – ставрофора Сава Арсенијевића, протојереја – ставрофора Милића Марковића, протојереја – ставрофора Аранђела Даниловића и јереја Стефана Дамјановића. Чтецирали су г. Марко Нешић и др Марко Петровић. Својим појањем Литургију је украсио хор Младих Саборног храма.

Будући да Црква прославља долазак Спаситеља у Јерусалим и почетак Његовог Крсног, а за нас спасоносног страдања и Васкрсења, верном народу се након прочитаног 41. зачала Јеванђеља од Јована, обратио протојереј – ставрофор др Зоран Крстић, који је у својој беседи пре свега нагласио да је Васкрсење Христово фундамент наше вере и да ми без ње губимо хришћански идентитет. “Зато ми ту веру на свакој Литургији исказујемо и када проузносимо Символ вере између осталог и речима: “Чекам Васкрсење мртвих и живот будућег века” и зато нас јучерашњи и данашњи празници уводе у кулминацију припреме да дочекамо Васкрс - јер на догађајима из историје Спасења требало би да градимо нашу веру и духовност. Први стуб наше вере и духовности би требало да буде Исус Христос, који се оваплотио, други то да је Христос Месија, а трећи – вера у васкрсење. Без њих нема хришћанске духовности, па је историја Спасења својеврсна педагогија којом нас Бог васпитава откривајући планове мало по мало. Сви крштени постају храм Божији, где Бог обитава Духом Светим у нама. Такође, требало би да се стално подсећамо властите смртности, и да схватимо да Христов позив Лазару да изиђе из гроба, представља позив нама да изађемо из природе и инстинкта, негујући хришћанску духовност”, поручио је прота Зоран.

Беседа протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста”

Владика Јован је, овом приликом, на парохију Светотројичног крагујевачког храма поставио младог свештеника Стефана Дамјановића, коме је у очинској беседи дао благослов за вршење часне дужности презвитера, уз напомену да је лако бити добар после лошег – али да је јако тешко бити подједнако добар као и претходник кога су парохијани волели, јер је природно зрачећи харизмом освајао срца људи. Но, такав начин служења Богу и верном народу има и своју позитивнију страну, јер је такав претходник поставио јаке темеље у парохији. Преосвећени Владика је замолио и народ да буде на услузи свом новом пароху, јер је потребно помоћи свакоме да стане на своје сопствене ноге.

Стара Милошева Црква је била претесна да прими све који су се причестили Телом и Крвљу Господњом са својим Еписком, након чега је братство овога светога храма приредило за њих пријем у парохијском дому. Ту су се верни окупили да и дружењем, након евхаристијског сабрања у Цркви и уз свога Владику, прославе Улазак Господњи у Јерусалим - празник Цвети.

вероучитељ Горан Лазаревић