На Литургији су одговарали Србски православни појци из Београда, а међу присутнима били су и ученици опарићке основне школе који су такође узели учешће на Литургији. Пре почетка свете Литургије, отац Петар је исповедио свештенике овог намесништва.

После Причешћа свештеника, беседећи окупљеном народу, Епископ Јован је говорио да је покајање почетак хришћанског живота али и његов услов, јер оно захтева промену читавог човековог бића. “Онај који се истински не каје, он никада неће осетити шта је покајање, неће осетити радост покајања. Ко не осећа покајање? Онај који има гордости у себи, онај који има сујете у себи”. Преосвећени Владика је нагласио да покајање значи да се не враћамо на зло и да се ухватимо у коштац са својим слабостима, јер ће нас слабости у супротном одвести у очај. “Има спасења зато што има Спаситеља. А где има спасења? Тамо код оног човека који се искрено каје, искрено се моли, искрено верује, који има искреног смирења”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

По завршетку Литургије уприличено је послужење за све присутне. Потом се приступило, по устаљеној пракси наше епархије, читању реферата који је ове године припремио парох други рековачки јереј Борис Милосављевић. Тема рада је била “Очајање”. Након читања је уследила дискусија у којој су учешће узели сви свештеници намесништва и у братској љубави изнели своје критике. Ово душекорисно сабрање завршено је трпезом љубави.

Александар Цветковић, вероучитељ