Епископ, поздрављајући окупљени народ, у уводном обраћању се осврнуо на живот Марије Египћанке, коју прослављамо тог дана. Сликама из њеног живота дао је пример великог греха, а затим покајања и труда, који је овенчан успињањем у Царство Небеско.

Питања су се низала и са великом пажњом Епископ је слушао постављена питања, и са исто таквом пажњом одговарао на њих. Разговарали смо о ономе што најчешће тишти и мучи данашњег хришћанина-човека савременог доба: о молитви, исповести, начину на који се пости, о смислу смрти, гресима, осећају да сами себи не можемо да опростимо учињене грешке, како да мимоиђемо замке и препреке које нас кроз живот сусрећу и саплићу, одговорности, о зависти и похлепи, страху од умирања, љубави према ближњима... Одговори нису били пуко теоретисање и цитирање Светих Отаца, већ ризница искуствених поука, прича из свакодневног живота, судбине људи на чијим примерима смо могли да се уверимо у тврдње које су изнете. Игуманија манастира, мати Тавита, са сестрама дочекале су са великом љубављу и радошћу и епископа и народ. Једнодушно смо приметили и пожелели да би овакви сусрети могли да се организују и убудуће, на корист свих нас.

Александра Радовановић, професор