БЛАГОВЕСТИ У МАНАСТИРУ ДИВОСТИНУ

БЛАГОВЕСТИ У МАНАСТИРУ ДИВОСТИНУУ суботу, 6. априла 2019. године, у навечерје празника Благовести Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је празнично бденије у Манастиру Дивостину, поводом храмовне славе. Епископу су саслуживали игуман манастира Св. Луке у Бошњану архимандрит Алексеј, игуман Манастира Денковца архимандрит Серафим, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протосинђел Лука из манастира Св. Луке у Бошњану, протојереј Драган Брашанац, и протођакон Иван Гашић, а певали су “Србски православни појци” из Београда. Молитвено учешће у празничном бденију је, уз верни народ, узело и монаштво манастира Драче, Каленића, Прерадовца, Вољавче, Липара и Бајчетине.

У току бденија Његово Преосвештенство Епископ Јован је осветио икону Богородице Јерусалимске, дар г. Слободана Симића из Варварина Манастиру Дивостину. У беседи након бденија, Преосвећени Владика Јован је истакао пример послушности и смирења Пресвете Богомајке, која се, иако Богом изабрана као најчистија, није због тога погордила, него је себе назвала слушкињом. Зато ју је Господ и уздигао на трон часније од херувима. Она је својом послушношћу укинула Евину непослушност. Преосвећени Владика је упутио верне да следе њен пут послушности из љубави и да у смирењу носе свој крст, да са вером похрле у њене руке шире од небеса, којима ће узнети њихове молитве пред Сина свога. Она је наш најсветлији узор и најснажнија узданица пред Господом.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након бденија, приређена је празнична трпеза.

Сутрадан, 07. априла, светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Милић Марковић, уз саслужење протојереја Александра Станковића, протонамесника Срђана Тешића и архиђакона Јустина из Манастира Саринца. Литургијским одговарањем су празник увеличали ученици Богословије Св. Јована Златоустог у Крагујевцу, предвођени својим професором г. Немањом Старовлахом. О. Милић је у беседи подсетио да празник Благовести означава почетак нашег спасења, као и да је Јеванђеље управо блага вест коју ми који живимо у Цркви слушамо и објављујемо онима који нису у Цркви. То није само сећање на догађај који се десио пре две хиљаде година, него се дешава увек изнова тиме што смо спремни да мењамо себе и да своју веру животом сведочимо. Позвани смо да благим речима позивамо на познање истине, јер је блага реч моћнија од сваке критике. Пресвета Богородица је у име целог рода људског рекла да Господу и ми треба да, по узору на њу, све речи које чујемо у цркви, слажемо у срцу своме и по њима живимо.

По завршетку Литургије у току које је пререзан славски колач, приређена је празнична трпеза.