Верни народ Поповића и околних села, са видно великим бројем деце школског узраста, дочекао је свога Епископа и на светој Литургији активно учествовао. После причешћа Епископа и свештенства, светој Чаши приступили су верници и ученици основних школа са својим вероучитељем.

Присутним верницима, надахнутом беседом обратио се Епископ Јован рекавши да je Господ милостив, добар и да Господ промишља о свима нама, о свакој творевини Његовој, јер Господ жели да се сви ми спасемо и да дођемо до познања Истине. “Господ је све дао човеку како би човек живео хришћански у овом животу, и да би кроз веру и хришћанско живљење, кроз молитву и добра дела били спашени и ушли у Царство Небеско. Колико је Господ добар видимо из тога што нам је себе дао кроз Цркву своју како би ми били удови Тела Његовог. Често можемо чути од људи питање “шта Црква ради?”, а Црква смо сви ми, сви који смо крштени у Господу, и зато би требало да себи најпре поставимо питање, “шта ја радим”, или боље речено, “шта ја у Цркви радим? “. Да ли заиста живим Црквом, да ли заиста живим Светим Тајнама које је Господ дао нама у Цркви својој?”.
Молитва је таква да она иде право у небо, али силази и у ад. То је моћ и дејство молитве, али под условом да је молитва плод нашег живота, то јест, да је молитва наша исправна, односно заснована на учењу Цркве Христове. Да наша молитва буде из чистога срца, јер ако није таква онда је Господ неће ни примити.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

А када човек живи у Богу и по Богу, онда кроз цело биће његово струји благодат Божија. И такав човек чија је молитва искрена и извире из смирења, из љубави, из вере, јесте спасоносна и мила Богу. Богу није потребна наша молитва, јер Он зна и пре него што затражимо шта нама треба, али треба нама наша молитва. Да ми кроз молитву умилостивомо Господа да нам буде милостив, јер се милошћу Божијом и спасавамо. Зато и чујемо често у Цркви на богослужењу речи “Помилуј нас Боже по великој милости Својој...”. Јер ма колико да су велика дела наша и ма колико да је велика молитва и пост наш, све је то мало у односу на наше спасење, у односу на милост Божију. Молитва нам је свима преко потребна, јер искреном молитвом можемо да решимо све наше људске недостатке, све наше земаљске проблеме, све наше међуљудске односе. Човек који зна да се моли, зна и да разговара са Богом. Јер побожна молитва и јесте, како кажу Свети Оци, “побожан разговор душе са Богом”. Молитва треба да буде праћена постом, јер када се човек моли онако како Црква каже, онда се и пост утврђује у нама, и када пости онако како Црква каже, онда се и молитва у нама утврђује. То су два нераздвојива средства са којима се нама расветљава пут за Царство Небеско. Јер време у којем живимо јесте тренутак који треба искористити за задобијање Царства Божијег.

Нека нам Господ помогне да овај пост у коме се налазимо и који нам је дат да чистимо и душу и тело, буде на спасење, и да допринесе да из овог поста изађемо бољи него што смо у њега ушли са племенитијим мислима и племенитијим делима. Тако ћемо себе оплеменити и тако оплемењени наставићемо да живимо и након овога поста, цео живот наш претворићемо у пост у којем ћемо смањити страсти наше, а повећати молитву и веру нашу”, закључио је Епископ Јован.

Након свете Литургије протојереј Новак Илић прочитао је свој реферат на тему “Породица”, после чега је уследила плодоносна дискусија између Епископа и свештенства космајског намесништва.

Вероучитељ Бојан Миленовић