Владика је у својој беседи говорио о љубави као узвратној, двосмерној али правој љубави, подсетивши верне да су још и апостоли говорили да проповедају Онога кога су лично видели и Чија се љубав грана у све оно што је божанско, бесмртно и вечно. “Љубећи Христа Бога, ми Њиме и због Њега, љубимо у другим људима све што је божанско и волимо их као децу Божију, уједно не волећи грех у њима. Имајући љубав, пред нас се увек и изнова поставља изазов када нам неко повреди сујету, јер не љубећи људе, није могуће тврдити да љубимо Бога. Богољубље се развија држањем заповести, где нам Бог узвраћа љубављу, дајући нам силу и истрајност да можемо волети људе, чак и када су у сопственим греховима. Љубав је радост која облива човека. Зато не осуђујмо онога који греши, већ се молимо за њега, јер је осуда пут наш у смрт, а молитва за другога пут у живот”, била је поука Владике Јована.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић