По читању јеванђелске приче “О блудном сину”, Епископ Јован се вернима обратио својом поуком. Он је навео да се сада налазимо у припремним недељама пред свети пост и да је претходне недеље Свето Јеванђеље имало за тему смирење, док је ове недеље посебно наглашена тема покајања. Посебно место у овој беседи заузима реченица “Боже милостив буди мени грешноме”, која је одраз покајног карактера којем требамо сви да стремимо. Како се у овој причи помиње да се овај блудни син, “вратио к' себи” након свога учињеног греха, тако и сви ми требамо да се покајемо, тј. да се вратимо к' себи. Док се не вратимо к' себи, нећемо моћи ни да се вратимо Богу. Иако је блудни син згрешио и осетио понор у себи, њега ипак није оставио Господ, који никога не напушта. Ми људи смо склони да највише згрешимо ономе који нас је највише и задужио, а то је Господ Бог. Бескрајна Божија љубав се огледа у превеликој праведности, стрпљењу и радости Божијој упућеној свима нама. Та Божија љубав је најузвишенија од свих других врста љубави. Као најбитнији моменат своје проповеди Епископ Јован је навео да би овог блудног сина требало да повежемо, пре свега са самим собом, јер тиме смо себе извели на пут покајања, када признамо да смо згрешили, а не када лик млађег брата повезујемо са људима из наше околине, јер туђе грехе много лакше увиђамо него своје. “Да ли смо ми тај грешни млађи син?”, то је питање које требамо стално себи да постављамо. Сваки грех нас удаљава од Господа, али је Господ трпељив и то колико ћемо се одвојити од Бога зависи превасходно од нас, јер нас Господ увек прима назад к' себи. Ова прича је доказ да Бог исто воли и праведника као и грешника. Ми не знамо ни дана ни часа када ће Господ доћи и зато требамо увек бити у приправности од греха и кајати се и исповедати се. Бога требамо имати стално у своме срцу, јер ако нам није ту, нама нема спасења. Крштење није само по себи довољно да будемо сигурни да нас очекује Царство Божије, оно је заправо само пасош који требамо чувати, како наводи Владика, који ће нам бити неопходан на царини, тј. при уласку у Царство Божије, а хришћански живот је оно што ће нам то омогућити. Епископ још наводи да не требамо бити ни као старији син, који се срди јер Отац прима блудног сина назад, већ се требамо радовати када нека заблудела овца пронађе пут до свога тора.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

У току свете Литургије Епископ Јован је рукоположио ђакона Милоша Ћирића из Лазаревца, у чин јереја и поставио га на другу парохију при Старој цркви у Јагодини. Посебно дирљива била је поука коју је Епископ изрекао новом посланику на њиви Господњој, пре читања свештеничке заклетве. Епископ је рекао да је данас оцу Милошу дато оно што није дато ни анђелима. Рекао му је још и да треба стално да буде свестан благодати коју је данас добио. Опоменуо га је још да треба да дрхти и да буде у страху, али побожном страху пред Богом. Докле год буде имао тог страха и док буде са страхом служио Богу, до тада ће знати да је Бог са њим. Увек треба да се пита да ли је достојан тога што је данас добио. Епископ му је још поручио и да чува своју паству која му је поверена.

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована

Велики број верника је приступио светој чаши и сјединио се са самим Господом кроз Свету Тајну Причешћа и тиме постао уд Тела Господа нашег Исуса Христа.

јереј Немања Искић