Радни део почео је уводним излагањем Епископа Господина Јована о архипастирској делатности током 2018. године у којем је приказано оно што је остварено у Богом повереној свештеничкој, учитељској и пастирској власти. Најпре је истакнуто да црквену мисију у знатној мери условљавају друштвене и економске карактеристике времена у којем живимо. И поред ограничења која Цркви намеће историјски тренутак, старање о спасењу сваког човека било је у центру рада архијереја, клира и свих оних који учествују у литургијском и молитвеном животу, који граде Живу Цркву у Шумадијској епархији. Брига Епархије, манастира и парохија о потребитима, односно харитативна мисија, са навођењем врло запажених од шире друштвене заједнице конкретних резултата, имала је значајно место у експозеу Владике Господина Јована.

Као горуће проблеме у Епархији шумадијској Епископ Јован је поменуо проблем наталитета, развода бракова, сиромаштва и драстичног смањења броја становништва, поготово у сеоским срединама

Током двадесет шесте године свог архијерејског служења Господу, а седамнаесте у Шумадијској епархији, Његово преосвештенство Господин Јован је у току 2018. године одслужио 338 Светих Литургија на којима је кроз проповед на Јеванђеље или апостолске посланице поучавао верни народ, али и свештенство и монаштво о смислу и начину хришћанског живота, као и о утицају на наше спасење празника и светитеља који се прослављају црквеним сабрањима.

У Шумадијској епархији током 2018. године освештани су ове богомоље: обновљени храм Светог архангела Гаврила у манастиру Венчацу (20. маја), обновљени храм Светог архангела Гаврила у Рабеновцу (21. јула), новоподигнута црква Светог деспота Стефана Лазаревића у селу Бабама (29. јула), новоподигнута црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју (22. септембра), обновљени храм Светих апостола Петра и Павла у Грошници (22. октобра).

Епископ је освештао и крстове за звоник и летњиковац при храму Вазнесења Господњег у манастиру Саринцу, иконостас за обновљени храм Светог архангела Гаврила у манастиру Венчацу, палионицу свећа при храму Силаска Светога Духа у Јунковцу, фрескопис у храму Светог Атанасија Великог у Селевцу, палионицу свећа при храму Светог Саве на Липару у Трбушници, обновљени парохијски дом при храму Свете великомученице Недеље у Десимировцу, иконостас за обновљени храм Светог архангела Гаврила у Рабеновцу, парохијски дом при храму Свете великомученице Марине у Горњој Сабанти, чесму са иконом Пресвете Богородице при храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову, фрескопис и иконостас за храм Светог Николаја Мирликијског у Калудри, шест крстова за храм Покрова Пресвете Богородице у Јагодини, звона за храм Успења Пресвете Богородице у манастиру Денковцу, звоно за храм Светог Симона Монаха у манастиру Прерадовцу, иконостас за новоподигнути храм Светих Јоакима и Ане у Међулужју, палионицу свећа за храм Светог Симеона Мироточивог у Грчцу, чесму за храм Светог Симеона Мироточивог у Грчцу, звоно за храм Покрова Пресвете Богородице у Барошевцу, крстове за храм Светог великомученика Димитрија у истоименом манастиру у Бајчетини.

У чин свештеника рукоположено је 13 кандидата, а у чин ђакона 4 кандидата док су монашки чин примиле 3 искушенице.

У прослављање великог јубилеја, двестогодишњици подизања Старе крагујевачке цркве Силаска Светог Духа, задужбине кнеза Милоша Обреновића, придворне цркве обновљене Србије и катедралног храма првих српских митрополита XIX века, били су укључени многи црквени посленици Шумадијске епархије. Округли сто Два века Старе крагујевачке цркве (1818-2018) одржан је 1. јуна 2018. у Крагујевцу, а централна прослава била је 2. октобра када је Епископ служио Литургију у цркви Силаска Светог Духа у Крагујевцу и када су одржане и друге манифестације поводом овог јубилеја. У част двестогодишњице подизања Старе крагујевачке цркве објављена је репрезентативна Споменица која је проглашена за најбољу књигу у Крагујевцу у 2018. години.
И чињеница да су током 2018. године приведени крају радови на изградњи нових епархијских просторија, пре свега за складиштење архивског материјала и за унапређење постојећих далатности, добила је позитивну оцену свих чланова Савета Шумадијске епархије.

Истакнуто је, у излагању Владике Јована, више примера о добрим резултатима, на добробит многих, сарадње Шумадијске епархије са Управом за односе са Црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије.
У периоду од 16. до 20. априла 2018. године, на позив Митрополита аркадијског (Антиохијска патријаршија) Господина Василија, Његово преосвештенство Господин Јован посетио је његову Митрополију. Приликом ове посете Епископа Јована примио је и Патријарх антиохијски и свега Истока Господин Јован.

На мајском заседању Светог архијерејског сабора наше Цркве Владика Јован шумадијски изабран је за члана Светог архијерејског синода. На тој дужности обављао је многе одговорне послове, пре свега старајући се о завршетку храма Светог Саве на Врачару. Епископ је у име СПЦ учествовао у организацији посете нашој Цркви Његовог блаженства патријарха антиохијског и свега Истока Господина Јована X који је боравио у Србији, Црној Гори и на Косову и Метхији. Уз Патријарха, током свих дана посете, био је у пратњи. Посетио је, као члан делагације СПЦ, са Његовом светошћу Господином Иринејем, Патријархом српским, парохије наше Цркве у Јужној Африци и Боцвани. Учествовао у освећењу новоподигнуте цркве Светог Саве у Габрону, главном граду Боцване.

Многе делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи “Каленић”, која је у току 2018. године објавила 11 наслова, излажење епархијског часописа “Каленић”, чији ће сви бројеви ускоро бити доступни у дигитализованом формату, функционисање епархијске радио станице “Златоусти”, централног епархијског продајно-складишног центра, предузећа које се стара о епархијском шумском газдинству и епархијске поклоничке агенције (Фонда “Ходочашће”) добиле су позитивну оцену Архијереја, али и чланова Епархијског савета, уз сагласност свих да се свака од ових делатности може још више унапређивати.

У знак захвалности и признања за показану љубав према Епархији шумадијској на пословима организације и успостављања предузећа за газдовање црквеним шумама Епархије шумадијске, Епископ Јован је одликовао проф. др Слободана Вучићевића, дугогодишњег професора Шумарског факултета у Београду.

Приљежно архијерејско старање, у смислу духовног надзора кроз редовне посете, али и бриге за материјални статус, ужива и Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, коју тенутно похађа преко 80 ученика. Особита пажња посвећена је и питањима која се односе на унапређење катихетске наставе у основним и средњим школама.

Епископ је упознао чланове Савета и са плановима за централну прославу 800 година од стицања аутокефалности Српске Православне Цркве, а такође је нагласио и потребу да се у току ове године пригодним свечаностима овај јубилеј обележи и на нивоу Епархије шумадијске.

Током трпезе љубави, коју је за чланове Савета приредио Његово преосвештенство Господин Јован, епископ шумадијски, настављени су разговори о саборном деловању свих чланова Цркве на још ефикаснијем остваривању свих њених мисијских циљева.

Информативна служба Епархије шумадијске