Верници који су се сабрали у овом светом храму имали су прилику да чују поучну беседу Владике Јована која је дала одговор на питање ко је заправо велики човек. “У чему се састоји величина једног народа? Давно је један византијски цар рекао да величина народа није у величини његове државе, ни у броју тог народа, већ се она огледа у томе колико је тај народ успео да породи светитеља Божијих. Народ је велики онолико колико је свет, колико су његови појединци велики, а велики је онај човек који тежи да постане светитељ. Сви ми који смо крштени смо потенцијални светитељи. Ако хоћемо да будемо добри Бог ће дати снаге. Ми вршимо избор какви ћемо бити и какви јесмо. Оно благо које човек има у себи, а које никад не престаје је Бог. Човек који тежи ка Богу он напредује. Хришћанство је окренуто не ка оном што је било, већ према оном што ће се догодити. Човек који тежи добру, зна да од његовог усавршавања зависи његово спасење. Кад се човек усавршава у Богу он се усавршава и у овоземаљском свету. Житија царева говоре да су они одлазили у пустиње да се сретну са Божијим људима и да се са њима саветују. Онај ко нема Бога у себи је самац, усамљен. Све у овом свету бива омаловажавано, али само једно не може бити омаловажено, а то је свети човек. Кога је Бог изабрао да буду његови ученици? Неписмене рибаре. Али они су имали отворено срце да слушају и сместе Бога у њега. Тада су заиста могли да сместе цело човечанство. Знајмо да је само свети човек велики човек. Ко је то велики човек? Онај који воли Бога, који може да опрости другом човеку који му наноси зло, који саосећа са другим, који осећа потребе другога. Велики је онај који живи Христом, Црквом, Јеванђељем. Да се потрудимо да испунимо бар оне две Христове заповести о љубави према Богу и љубави према ближњему. То су чинили свети људи, на тај пут смо и ми позвани, да дајемо љубав не очекујући ништа за узврат, јер онај који све даје он све и добија”, закључио је Епископ Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након свете Литургије, Епископ је дао инструкције о даљим радовима на звонику који се гради у непосредној близини храма.

Урош Костић, ђакон