У манастиру Дивостину је славље отпочело служењем литургије којом је началствовао протонамесник Срђан П. Тешић. По прочитаном јеванђељском зачалу сабранима се обратио протонамесник Срђан који је говорио о љубави Бога који се увек стара о нама. Истакао је значај причешћа на које смо сви позвани како би се сјединили са самим Творцем.

На крају сабрања кренула је литија до надалеко познатог извора “Светиња” око кога се свакодневно сабира мноштво верника не само из околине и Шумадије већ и из многих удаљенијих крајева. Над извором је извршено велико водоосвећење и призвана је милост Божија да освети природу воде.

После је старањем и љубављу игуманије мати Анастасије за све приређено послужење у манастирском конаку где су у пријатној атмосфери настављени душекорисни разговори по узору на ране хришћанске Агапе и ту се продужила празнична радост.

Овог радосног дана када је пали људски род посредством греха наших прародитеља Адама и Еве дочекао свог Искупитеља и Спаситеља на реци Јордану да им покаже прави пут којим води у Живот и у Рај одакле смо отпали, по узору на људе сабране око реке Јордана и Светог Јована Претече проповедника Христовог доласка и његове мисије верни народ Шумарица се сабрао око своје лађе спасења - храма у изградњи посвећеног Светом великомученику Георгију да се сети успомене данашњег дана и захвати од освећене воде како би милошћу и Божијом љубављу добили помоћ у својим искушењима која у данашњим данима нису мала и исцељења за своје болести.

Чин великог водоосвећења је извршио надлежни парох Шумарички протонамасник Срђан П. Тешић, који се на крају сабрања обратио присутним верницима богонадахнутом беседом у којој је истакао значај данашњег празника за наше спасење, о употреби и великој сили Богојављањске водице коју треба да употребљавамо сећајући се да је то велика светиња која се нама даје на укрепљење у невољама. А такође се осврнуо и верни народ позвао да долази у своју светињу да се редовно у њој окупљају да прослављају Бога који се вазда стара за наше спасење и никад нас не заборавља иако ми не ретко заборавимо њега услед многих животних брига.

Верни су са великом радошћу точили освећену воду и отишли су срећни својим домовима у нади за новим сабрањима, када ћемо се поново саборно окупити да прославимо Бога.

Александар Радовановић,студент теологије