Сваке године ми се молитвено сећамо Богооткривења – Богојављења, због тога што се тада видљиво појавила, односно открио се Бог као Света Тројица: Бог Отац – гласом са неба: ово је Син мој љубљени; Бог Син се крштавао у реци Јордану; а Бог Дух Свети – силаском на Сина у виду голуба.

Ово је празник који се назива и дан Просвећења, јер догађај на Јордану просвећује људе показујући им Бога као Тројицу, тј. заједницу личности, а с друге стране верник се крштењем у води просвећује и постаје усиновљен од Оца. У чину освећења воде на сам празник подсећа се да је Господ Исус Христос крштењем осветио воду, једну од основних животних потреба. Вода не само да одржава човеков живот, него представља символ очишћења и чистоте. Зато, и у Првој књизи Мојсијевој се каже да је Господ првог дана створио воду. У том смислу и Свети Кирило јерусалимски каже: “Почетак света – вода, почетак јеванђеља – Јордан”. Освећењем воде освећује се цела природа. Сам Бог у телу људском ушао је у воду и сјединио Себе не само са човеком, него и са свецелом природом, претворивши је у сасуд светлости. С тога и Епископ приликом освећења воде благодари у возгласу: “Велики си Господе и чудесна су дела твоја и нема те речи која је кадра да опева чудеса Твоја”.

После евхаристијског сабрања, Владика Јован у порти Саборног храма извршио је Велико водоосвећење. Мноштво верног народа је присуствовало Евхаристијском сабрању и водоосвећењу, после којег је свако узео освећену Богојављенску воду по својој потреби: да се очисти, да се исцели од болести, да би њоме благословио дом свој.

Срећко Зечевић, протојереј