Беседећи након прочитаног Јеванђеља, Епископ је сабране вернике поучио о томе шта је суштина људског постојања. “Литургија је најбоља веронаука. Литургијом се учимо како да живимо. Литургијом се учимо како да верујемо и да ли верујемо на прави начин. Вера која није спроведена у дело и која се не спроводи у дело то није вера”. Упућујући на речи апостола Јакова: “Будите брзи да чујете, а спори да се гневите”, Владика је подсетио све присутне апелујући: “Будите брзи да чујете реч Божију. Али не само да је чујемо, већ да је сместимо у себе да би том речју Божијом живели. Да будемо брзи да чујемо оно што нам Црква говори. А ко чује реч Божију? Онај који зна да слуша. Где нема смирења нема Бога”.

Осврнувши се на прочитану перикопу из Светог Јеванђеља о младићу који је клекнувши пред Христа упитао: “Учитељу благи, шта ми ваља чинити да бих наследио Царство Небеско?”, Владика је рекао: “Ово је основно питање и моје и твоје, ако смо хришћани. Ово питање младића није ништа погрешно. Погрешно је, јер он није пришао Христу као Богу, пришао му је као учитељу. Треба да живимо Богом, да се обогатимо Богом. Нема никаквога зла у богатству, али има невоље у томе како се то богатство употребљава. Да ли се употребљава као знак благодарности Богу? Једино богатство које никада не пропада, јесте богатство Богом. До Бога се долази преко заједнице, преко другог човека. До Бога се долази преко Цркве, јер је Црква Тело Христово. Зато најпре иштимо Царство Божије, а све друго се придодаје. Оно се иште животом, вером”, поручио је Владика Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након литургијског сабрања, сестринство свете обитељи манастира Прерадовац припремило је трпезу љубави.

Бојан Стојадиновић, јереј