По прочитаном Јеванђељу по Јовану, који нам благовести о “најамнику и пастиру”, (онај ко улази у тор на врата он је пастир, а онај ко не улази у тор на врата лопов је и разбојник), Преосвећени Владика је протумачио зачало као и речи светог апостола Павла истакавши да оно што је благовестио апостол Павле није благовестио по човеку, него је то откривење Господа нашег Исуса Христа. “Ако читамо житије апостола, видећемо да се он борио против Христа и Јеванђеља. Свакоме од нас је дато да постане од грешног, свети човек. Он овим нам управо говори о значају светог Јеванђеља и да оно није од човека него од Христа. Свети оци нам говоре да “када читаш Јеванђеље не тражи насладу, нити усхићење, него тражи да сагледаш непогрешиву свету истину”. Јеванђеље је књига живота и потребно је читати управо животом. Онај човек који живи Јеванђељем заиста, он је сав у Христу, истини и сав у правди. Он неће да прихвати неистину. Могли би да схватимо да када би сви људи свих времена, решили да измисле Јеванђеље спасења, не би то никада могли учинити. Када је Савле открио Христа у себи, он је тада открио и Јеванђеље Христово у себи. Он неће да осуђује нити да криви другога. И то је оно што је хришћанско - да сами себе окривимо. Нека би нам дао апостол Павле и Господ, да нам помогне да откријемо у себи истину, а истина је Христос”, закључио је Преосвећени Владика благословивши сабране вернике.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Благородна лоза Немањића, чије светитеље, краља Милутина и Драгутина и њихову мајку Јелену, данас прослављамо, дала је српском народу велики број светих владара. Оно што је специфично и незабележено, да у толиком временском периоду, владари после периода управљања државом, редом одлазе у манастире. И то траје преко два века у краљевини Србији. По речима светог владике Николаја “Теодулија је главна карактеристика свих српских владара лозе Немањића”. “Раб Христа Бога” тако су себе сви називали и потписивали, почев од Стефана Првовеначног до цара Уроша. За време светог краља Милутина подигнуто је преко четрдесет цркава и манастира, и једини задужбинар који је успео да понови подвиг светог Немањићког потомка, јесте књаз Милош Обреновић у XIX веку, који је подигао идентичан број задужбина.

ђакон Александар Ђорђевић