После доксологије Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је одржао поздравно слово: -Ваше Блаженство Патријарше велике Антиохије, Ваша Светости Патријарше српски Г. Иринеје, ево нас у храму Христовог Васкрсења освећеног Вашим доласком, Вашим присуством и доношењем благодати Божје и благослова велике Антиохијске Патријаршије.

Присуство овог народа свједочи велику љубав и према Вама, посебно као Патријарху који је први пут дошао у овај свети храм, а исто тако и према нашем патријарху Иринеју. То је свједочанство – глас, иако има и других гласова да се чују одавде, истинског народа Божјег Црне Горе, који се овдје сабрао са својим свештенством да прими Ваш благослов и преко вас и свих Патријараха антиохијских, и свих наследника Светога Саве – нашега Архиепископа и просветитеља, до наших времена великих Архиепископа, Патријараха од времена Светих апостола Петра и Павла који су утемељили свету Антиохијску Патријаршију.

Добро дошли међу овај народ и добро нам донијели те дивне благослове великих светиња православног Истока, и Јерусалима и Антиохије и свих других светиња оних крајева гдје је Господ живио, гдје је разапет био и гдје је Васкрсао ради нас и нашега спасења. На многаја и многаја и благаја љета!

Затим се Блажењејши Патријарх антиохијски и свега Истока Г. Јован обратио сабраном верном народу:

- Ваша Светости, мој возљубљени у Христу брате Патријарше српски Иринеју, Ваше Високопреосвештенство Митрополите црногорско-приморски Амфилохије, браћо моја архијереји и браћо свештеници, монаси и монахиње, у Христу љубљени наш народе,

Најлепше речи могу да поделим данас са вама и да кажем: Христос васкрсе! Моју молитву, мој у Христу брате Амфилохије, у име нашег васкрслог Господа Исуса Христта да чува овај народ и ову Цркву. Данас смо са вама у овој цркви у Црној Гори, на позив Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Данас могу да кажем Вама, Ваша Светости, да се Антиохијска Црква и Српска Црква грле у овој цркви. И доносим вама, Ваша Светости, са мојом делегацијом, мојим Епископима и осталим њеним члановима, овој епархији и овом народу који је сачуван од Бога, вама, мој љубљени брате у Христу – љубав ваше браће из Антиохије.

Однос између Антиохијске Цркве и Српске Цркве је историјски. Отуда где су апостоли Христови први пут употребили реч хришћани доносим вам љубав ваше браће. Ми потврђујемо ту љубав и желимо да кажемо да волимо Српску Цркву и волимо вас много. И опет вам кажем: дошао сам да будем данас са вама, на позив патријарха Иринеја да заједно посведочимо да смо једна Црква, да смо, иако далеко географски – једна породица у Христу.

Свети апостол Павле је прошао кроз Дамаск и он је живио у Дамаску. А улица куда је он прошао је улица у којој је наша Патријаршија. Такође у Дамаску, на месту где је апостол Павле постао хришћанин постоји манастир, Ананијева кућа. Из Антиохије су пошли у свет апостоли, Свети Игњатије Богоносац, Јован Златоусти, Јован Дамаскин и многи други светитељи и мученици. Као што Српска Црква има много светитеља и мученика, има такође и наша Црква.

Ми кад смо јутрос дошли овде у Црну Гору, прво смо дошли у Митрополију где смо целивали руку Светог Јована Крститеља, Светог Петра Цетињског и део крста нашег Господа. После тога смо били у манастиру Острогу код Светог Василија, где смо добили велики благослов. Сад смо дошли овде да будемо са вама. У путу ми је митрополит Амфилохије објашњавао где се све још налазе мошти светитеља, и ја сам био јако срећан. Ваша је земља – земља светитеља, земља мученика. Ваша је земља – земља Православља. А то значи да су ваши оци и праоци дали своје животе за Христа. И тако сте ви примили своју традицију од ваших отаца и праотаца и сачували веру у вашим срцима. Тако и ви пренесите веру на вашу децу, а деца од једног до другог детета.

Данас сам много срећан и радостан, Ваша Светости и Ваше Високопреосвештенство Митрополите Амфилохије, због благослова да будем са вама и оволиким народом. И кад у цркви Васкрсења, у којој се налазимо, кажемо „Христос васкрсе!“, то значи да смо ми деца васкрсења. Не плашимо се ни смрти ни мрака. Ви знате шта се дешава на Блиском Истоку, посебно шта се дешава у Сирији, где је наше седиште. Желим да потврдим и да кажем вама да ваша браћа у Антиохији воле своју земљу, своју веру и не желе да изађу из те земље.

Ови светитељи са иконостаса су ту да уједине све нас, да будемо једна породица и да тако везују небо и земљу. И ми се трудимо да на овој земљи сведочимо Исуса Христа. Ми смо једна Црква, и овде на земљи и горе са светитељима. Кад одемо у нашу земљу ја ћу да пренесем ваше поздраве. И све што сам видео овде са вама, пренећу вашој браћи у Антиохији, да буду срећни и да знају какву сте имали радост, да сведочимо заједно да смо једна породица у нашем Господу Исусу Христу. Јесте, ми на Блиском Истоку сада пролазимо кроз тешко време, али у Палестини, где је Господ рођен, из Антиохије одакле су изашли и куда су прошли апостоли не можемо да заборавимо да смо ми земља Христова. Ми ћемо увек да будемо део те земље.

Ми желимо да се молите за наш народ који сада тешко живи. Наравно, ми не заборављамо како сте ви овде прошли, ваша земља, јер наша Црква и ваша Црква је једна Црква. Црква је исповедање и сведочење нашег Господа Исуса Христа. То је Црква мученика и светитеља. Молим се Богу у овом месту, у овој цркви, нашем васкрслом Господу и нашој Богородици и светитељима Павлу и Петру, оснивачима наше Антиохијске Цркве, да благослове вашу епархију ваш народ, да чувају вашу децу и ваше породице и све који су присутни и који нису присутни. Живели, наша браћо! Живела Српска Црква – Света Црква!

У пратњи првојерараха Антиохије Патријаршије и Српске Православне Цркве налзе се Високопреосвећени Митрополити Акре Г. Василије, Њујорка и Северне Америке Г. Јосиф и загребачко-љубљански Г. Порфирије, Преосвећени Епископи шумадијски Г. Јован, будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, ваљевски Г. Милутин, захумско-херцеговачки Г. Димитрије, диоклијски Г. Методије и умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије, као и чланови посланства Антиохијске Цркве: архимандрити Прокопије, Партеније и Алексије, ђакон Георгије Јаков и јерођакон Јован.

Извор: Митрополија црногорско-приморска