Као и ранијих година, братство храма Светога Саве, организовало је призив Духа Светог за ученике оближње основне школе “Мирко Јовановић”. Деца су уз огранизацију вероучитеља Предрага Обровића и ђакона Александра Ђорђевића, дошла у храм и узела учешћа у светој Литургији. Многи од ђака су пришли певници и заједно са ученицима богословије, одговарали на прозбе у току свете службе. Ђаци су се причестили Телом Христовим, дајући пример старијима и својим родитељима како треба чувати светињу живота и дар који нам је Христос дао на светом крштењу. Свој однос према деци, Христос је једном за свагда поставио причом коју можемо наћи у Јеванђељу по Марку, где су ученици Његови забрањивали деци да Му прилазе, а Исус им је рекао: “Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега”. (Мк. 10,14).После заамвоне молитве, на прозбу: “Опет и опет преклонивши колена своја, Господу се помолимо”, прочитана је молитва у којој молимо Господа да сачува ученике “напада непријатељског, да их сачува у православној вери, и у свакој побожности, и чистоти у све дане живота њиховог, да напредују у знању и у вршењу заповести твојих, да тако припремљени прославе пресвето Име Твоје и да буду наследници царства твога.” У овој молитви можемо видети, да су знање и образовање најтешње повезани, и да незнање само по себи представља грех. Знање је одувек у хришћанској вери повезивано са просвећењем и освећењем ума, јер свако знање није од Бога. Само оно које нас води ка чињењу добра, такво знање нам је од користи. Веронаука као предмет који се у суштини разликује од осталих, садржи у себи неку врсту посебности, јер се не обраћа само дечијем разуму него и срцу, тачније целокупној личности детета. Управо на њој и лежи велика одговорност да увек упућује ученике ка Цркви и Христу, као почетку од Којег смо и по Којем смо сви створени. По завршеној литургији организовано је послужење за ученике.
ђакон Александар Ђорђевић
