Владика је беседио о лекарима и бесребреницима који су лечили народ хришћански. Не само да су лечили, већ су и живели хришћанским врлинама, па им је Бог помагао да још више имају успеха у лечењу болесника. Поменуо је и јеванђеље које је прочитано, а које говори о проповеди Царства небескога, Неба са кога је сишла Правда небеска. Пре силаска Бога са неба, није се знало за праву љубав о којој говори апостол Павле. Сишавши са неба, Христос је сишао и као Бог и као човек. Зато Бог најбоље разуме човека, а потребно је и да ми разумемо Бога – да одговоримо на Божију љубав нашом љубављу према Богу и човеку.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Владика је поменуо и да је силаском Божијим и земља постала Небо. Човек је то покварио, али је Бог оставио излаз – да земља постаје рај ако ми живимо у Богу и са Богом. Ако човек има Бога у себи, нема те силе сатанске која може да му науди. Јер Бог није осудио човека ни на крсту, већ га је и ту загрлио. Бог је целога себе, без принуде, дао нама.

Поменуо је владика да ми као хришћани требало би да се нађемо другима у невољи. Говорећи да тиме и добијамо, упоредио је то са шаком која ништа не даје, и остаје затворена и ништа не може ни да прими. А највећи дар који може човек да прими је дар Бога.

Саша Антонијевић, протонамесник