СТРАСНА СЕДМИЦА У ОРАШАЧКОМ НАМЕСНИШТВУ

СТРАСНА СЕДМИЦА У ОРАШАЧКОМ НАМЕСНИШТВУПоследњу седмицу Великог поста коју називамо Велика, Страсна или Страдална седмица је седмица која се састоји од великог броја празника и великог броја догађаја из живота Господа и Спаса Нашега Исуса Христа. Ова седмица је молитвено прославњена у свим храмовима орашачког намесништва.

На Велики понедељак, уторак и среду служене су Свете Пређеосвећене Литургије на којима је присуствовао велики број верника. На Велики четвртак, када се наша Света Црква сећа догађаја омивања ногу Апостолима од стране Господа Христа, установљења Свете тајне Евхаристије тј. Тајне Вечере, натприродне молитве и предаје Господа Исуса Христа у руке грешника у свим храмовина нашег намесништва је одслужена Света Литургија на којој је велики број верника приступио Светој Чаши и тако се сјединио са Христом који је за нас и установио ову Свету тајну.

Празници су се низали један за другим, а потом смо дошли и до Великог и Страдалног петка, дана када је Господ разапет за све нас и тиме показао колику љубав Бог има према нама када је дозволио да Његов јединородни Син буде предан да се разапне. Како доликује на овај дан су служени Царски часови, а у поподневним часовима је изнета Плаштаница и постављена на Христов Гроб, а затим је и служено опело Господу Христу. Верници су целога дана долазили у Свети Храм где су се молили Богу, а потом су се и поклањали и целивали Плаштанице које су биле постављене у храмовима. У велику суботу служена је Света Литургија Светог Василија Великог са вечерњом службом, а ове године је у овај дан прослављен и празник Благовести када је Пресвета Богородица добила благу, тј. радосну вест да ће родити Сина Божијег, верни народ је и на овај дан у великом броју приступио Светој тајни Причешћа. Свештенство је исповедило велики број верника који су се спремајући за Свето Причешће долазили у храмове и пред Господом и својим свештеником се исповедали за своје учињене грехе. Свештенство је на свим службама верни народ поучавало својим беседама и њима појашњавало значај и тежину празника које смо прослављали.

ђакон Немања Искић