У својој беседи владика Јован говорио је о блаженствима, која је прочитао ђакон из јеванђеља по Луки. Свако блаженство говори о по једној врлини коју требамо да стичемо трудом и понекад насиљем над својим лењим Ја. Егоизам који нас одваја од таквог Пута који води у Живот наноси нам бол и мучи нас. Но, то не значи да требамо остати без врлина и у лењости и духа и тела, већ морамо стремити ка позитивним вредностима у сопственом животу. Међутим, како свака борба доноси и бол проистечен из такве ситуације, бол може духовно помоћи човеку, и може представљати полазиште ка новом стваралачком току, полазиште ка Христу Богочовеку. Заиста, осећање жеље за врлинским животом, је производ стања које одговара боголикој природи човека, и то човека тера да боље поразмисли о и себи и о својим односима са Богом и људима.

Учешћем у Трпези Господњој, као једином суштинском односу, којим нас Господ призива, ми се ослобађамо од ове овдашње присутне несталности, (смрти, самоће...) у овом привременом обиталишту и покушавамо да усходимо ка врлинском животу, а то је наш Свеблаги Господ који нас никада не оставља.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Овом поруком нас је еписпоп шумадијски Јован подсетио и подсећа на непрестану будност наше савести као хришћанина данас у савременом свету.

Јереј Немања Младеновић