Беседећи на 37. зачало Јеванђеља од Матеја, Владика је назначио речи Христове упућене ученицима да су они светлост свету, те да се не може град сакрити кад на гори стоји, као оне речи које су уједно упућене као поука свим хришћанима свих времена и значи да други људи треба пре свега да виде наша добра дела. Јер хришћанин није ништа друго већ светлост упаљене свеће, који је Господ Исус Христос запалио у нама онда када смо крштени. Ми смо они који треба да сведоче; тамо где је Христос, тамо нема таме, тамо где је Христос, тамо нема патње и свим животним приликама и неприликама. Човек је без Христа као отпали лист кога ветар носи куда хоће. Греси људски су као ветар који хоће да угаси тај пламен. Зато морамо да сведочимо Истину Сина Божијег, изречену у Јеванђељу, које треба да читамо са побожношћу и страхом Божијим. Онда нећемо бити узрок мрака, већ светлости. Тада ћемо моћи да кажемо да је свет у мраку јер је одбацио Христа. Зато почнимо од нас самих и у нама самима најпре изградимо рај, била је поука Владике Јована.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић