Епископ нам у беседи говори да је човек поред обиља земаљских добара гладан и жедан; несрећан и незадовољан; да и сам не зна због чега? Сит је земаљских добара, па ипак осећа неку неутољиву глад. Епископ наглашава да гледајући кроз призму вечности права глад данашњег човека је глад за Небом, за небеским благом, за Богом извором духовне хране, коју нам Отац наш Небески припрема за богатом небеском трпезом. Епископ нас подсећа да је душа наше благо од Бога дато за вечни живот. Пошто је од Бога дата она и тежи Њему и жели Њега.

Епископ нас на крају позива да се хранимо Господом како би вечно били сити и како никада не би ожеднели пијући воду са извора вечности.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Ђакон Милутин Гашевић

СВЕТА ЛИТУРГИЈА И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У ВИНОГРАДИМА - ВИДЕО