Освећењу храма су присуствовали и Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, Његова екселенција амбасадор Белорусије у Београду г. Владимир Чушев, Његова екселенција амбасадор Народне Републике Кине Ли Манчанг, градоначелник града Крагујевца г. Радомир Николић, представници градских организација, представник Амбасаде Руске Федерације, председници и представници Градских Већа и Градских Одбора, академици САНУ Љубомир Максимовић, Небојша Арсенијевић, Слободан Арсенијевић, проф. Мирослав Лазовић који је израдио мозаике за храм , заједно са својом супругом проф. Биљаном Велиновић која је такође учествовала у изради мозаичких представа, свештенство и монаштво Епархије шумадијске.
Приликом самог чина освећења храма, Патријарх српски г. Иринеј је рекао да је ово до сада била само грађевина, а да овим чином постаје храм који ће служити Српском народу, у којем ће моћи да се моли и служи Богу. После освећења одслужена је прва Архијерејска Литургија. Прво Београдско Певачко Друштво отпојало је све Литургијске химне као и одговарања на јектенијске прозбе и возгласе.
Беседа Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја
Након Литургијског отпуста, присутнима се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј рекавши да је благословен овај дан и ово сабрање наше поводом овог великог чина, нека је благословена ова предивна земља и овај дивни храм. Потребна су уста Светог Јована Златоустог или Светога Владике Николаја Жичког да би се исказало шта је лепше: ово место, или овај храм, да ли ликови изображени мозаицима. Данас смо сви били присутни када смо призвали Духа Светога да освети овај храм али и све нас. Ово је нешто што само Бог може да дарује једном мученичком народу, светињу која ће као најновији украс обележити епоху у којој живимо. Благодарећи нашем Ктитору Председнику Србије г. Томиславу Николићу, сведочимо да смо достојни времена у коме живимо али историје наше. По томе ће нас Господ и Спас наш Исус Христос, Свети Сава и многи наши мученици и новомученици препознати као своје. По нашим светињама нас познаје и препознаје свет и због њих смо остали и опстали на овим просторима. Њима се пред свима поносимо, а ова светиња је обележје нашег времена. Ктиторе знамо по светињама које су нам оставили. Од Краљева Петра I и Александра I Крађорђевића па до данас није било ни једног владара који је своме народу оставио задужбину и данас је Председник Томислав Николић први који то чини. Он је на том путу сачувао све особине и сву лепоту свога народа када је дошао на врх наше државе не заборављајући своју веру, своме народу је даривао овај прелепи храм. Велика је ствар освештати храм, а још је већа освештати манастирски храм као овај, који ће окупљати народ за мир, љубав и слогу, за читав народ хришћански. Зато смо данас радосни и благодарни са надом да ће се у овоме светом храму наш народ окупљати да слави Бога на многаја љета.
Патријарх српски г. Иринеј је у име Синода Српске Православне Цркве Председнику Србије г. Томиславу Николићу доделио орден Светог Саве првог реда, а епископ шумадијски Г. Јован је Председнику и његовој супрузи уручио Грамате прогласивши их Ктиторима једног од храмова у Шумадијској епархији.
Председник Србије и Ктитор храма Светог Великомученика Димитрија у Бајчетини г. Томислав Николић се захвалио Његовој Светости Патријарху српском и Његовом Преосвештенству епископу шумадијском г. Јовану рекавши да је овај храм одавно био изграђен у његовом и срцима његове породице. Њиме смо ношени библијском истином изградили овај манастирски храм због предака и нашег народа. Градњом смо трагали за дубљим смислом нашег постојања, јер све материјално је бесмислено без духовног. Радост је у давању. Зато је овај храм симбол свега онога што смо били и оно што ми јесмо као породица. Делимо са вама благодат, осећајући мир у себи, измирен са светом и са собом, надајући се да ће се Света Литургија овде служити за будућа покољења, нагласио је Председник Николић.
Мирослав Лазовић, професор Факултета примењених уметности у Београду, је радио живопис у мозаику у византијском стилу који је површине 400 квадратних метара. Мозаик је рађен „венецијанском техником“, по атељеима, а онда су се доносили, монтирали и на лицу места ретуширају. Композиције мозаика нису често виђане. На њима су и крагујевачки великомученици, који су стрељани 21. октобра 1941. године, обични људи, ђаци и професори. Ту је и мала Милица Ракић и Сања Милинковић, страдале у НАТО бомбардовању. Урађена је и краљевска породица Романов. Црква је оригинално решење, раскошне унутрашњости и даје топлину, јер је венецијанско стакло комбиновано са природним каменом. Владичански трон је од ретког полудрагог камена оникса, као и часна трпеза, а иконостас је оригиналан од три боје оникса. Архитекта је био Никола Реља из Београда. Површина основице цркве је 85 квадратних метара. Јован Чоловић из Аранђеловца је урадио све од камена. Врата направљена од бронзе је урадио Мирољуб Стаменковић, вајар, професор Факултета примењених уметности у пензији. Он је направио и полијелеј, лустере, и све што је од метала и бронзе.
Културноуметничким програмом у извођењу Академског културног Друштва Светозар Марковић завршено је освећење храма Светог Великомученика Димитрија у Бајчетини. Прослава и народно весеље су настављени у порти овога Светога храма.
протођакон Мирослав Василијевић
